Sukob između Brisela i Moskve u oblasti gasnih odnosa mogao bi biti završen tokom 2017. godine, zaključili su analitičari slovačkog instituta GLOBSEK. U njihovom izveštaju se navodi da ove godine treba očekivati odluku o projektu „Severni tok 2“, rešenje zahteva Evropske komisije „Gaspromu“, kao i završetak sudskog postupka u Stokholmskom arbitražnom sudu o sporovima „Naftogasa“ i ruske kompanije.
Nakon dužeg perioda protivrečnosti, odnosi „Gasproma“ i EU postepeno se vraćaju u normalu, navodi se u izveštaju Instituta, a razlozi za poboljšanje situacije leže u uspešnoj liberalizaciji tržišta i integracijama u regionu, smatraju analitičari.
Jelica Putniković, urednica „Balkan magazina“ i stručnjak za energetiku, za Sputnjik kaže su šanse da Rusija i EU do kraja godine reše energetske sporove realne, jer se pokazalo da Rusija jeste pouzdan snabdevač Evrope prirodnim gasom.
„’Gasprom‘ je, uprkos svim najavama da će se Evropa osloboditi ruskog gasa, zapravo povećao isporuke, i tokom ove zime imao je rekordne isporuke gasa. Sa druge strane, ’Severni tok 2‘ je kapacitet u kojem su pored Rusa prisutne i zapadnoevropske kompanije koje za učešće u ovom projektu sigurno imaju blagoslove svojih vlada. Možemo reći da je među njima najznačajnija Nemačka, jer će se ’Severni tok 2‘ završiti na obalama Baltika u Nemačkoj. Toj zemlji je veoma stalo do toga da bude energetski nezavisna i da može da računa na sigurne isporuke gasa, a sa ’Severnim tokom 2‘ koji će biti završen iduće godine, Nemačka će postati i veliko gasno čvorište za sve zemlje u tom delu Evrope. Kako nema realne najave da će biti građeno više cevi ’Turskog toka‘, a ako kroz Ukrajinu zaista bude obustavljena isporuka ruskog gasa 2019. godine, iz Nemačke će gas stizati i u Srednju Evropu, a možda čak i do Balkanskog poluostrva“, objašnjava Putnikovićeva.
Ona dodaje da razlozi za moguće prevazilaženje sukoba Brisela i Moskve leže i u činjenici da ruski gas nema alternativu.
„Kako iz Amerike tokom 2016. godine nije stigao jeftini gas iz škriljaca, a ’Gasprom‘ je pokazao da isporučuje jeftiniji gas od drugih potencijalnih snabdevača, Evropa vidi da u ’Gaspromu‘ ima partnera koji poštuje tržišne uslove poslovanja. Sa druge strane, ’Gasprom‘ je prošle godine počeo i sa aukcijskim prodajama gasa, što pokazuje da se prilagođava novim modelima snabdevanja evropskih potrošača, što će sa ’Severnim tokom 2‘ biti moguće u još većem obimu, a Nemačka će, kao zemlja koja tranzitira taj gas, takođe moći da zarađuje. Zato će Brisel morati da popusti u protivljenju ruskom gasu“, navodi Putnjikovićeva.
Inače, statistika kaže da je 11. januara „Gasprom“ postavio rekord u isporuci gasa za izvoz u inostranstvo, dostigavši cifru od 624 miliona kubnih metara gasa dnevno. Istovremeno je snabdevanje preko gasovoda „Severni tok“ iznosilo 167,4 miliona kubnih metara. Direktor „Gasproma“ Aleksej Miler tada je izjavio da je za proteklih godinu dana izvoz kompanije u inostranstvo dostigao istorijski maksimum, nešto manje od 180 milijardi kubnih metara gasa.
