Tači je optužio makedonskog šefa države da je zloupotrebio Ustav i zakone, doneo antialbansku odluku, da nije ispoštovao volju građana i da je praktično sahranio Ohridski sporazum.
„Bez jednakih prava Albanaca u Makedoniji, ta država gubi svaki smisao. Zato Albanci treba da sudbinu svojih prava uzmu u svoje ruke“, rekao je Tači.
General-major Momir Stojanović, nekadašnji šef Vojnobezbednosne agencije Srbije, kaže za Sputnjik da ga izjava predsednika privremenih kosovskih institucija ne iznenađuje. Albanci u regionu su, podseća on, veoma složni i posvećeni zajedničkom cilju — formiranju albanske države na Zapadnom Balkanu.
„Ta drskost Hašima Tačija ima pre svega za cilj ojačanje njegove pozicije — ne zaboravite da je formiran Sud za ratne zločine bivših pripadnika OVK, među kojima je i on sam. Tači želi, pre svega, da podigne sopstveni ugled među kosovskim Albancima, ali i da se pokaže kao perspektivan mentor ili možda čak lider Albanaca u Zapadnoj Makedoniji. Žalosno je što nema osude međunarodne zajednice — očigledno je da se blagonaklono gleda na formiranje velikoalbanske države — ali to je rezultat trošenja tog ogromnog novca, koji Albanci u svetu ulažu u lobiranje i rad na svojim interesima, i na taj način utiču i na formiranje politike prema Zapadnom Balkanu“, kaže Stojanović.
Na naše pitanje koji bi mogli da budu naredni koraci predstavnika makedonskih vlasti, opozicije, ali i makedonskih Albanaca, kao i da li preti opasnost od novih oružanih sukoba u toj državi, sagovornik Sputnjika kaže da nije optimista.
„Ja sam već upozoravao da će onaj ko reši da stvarno zapali Balkan, to da uradi iz Makedonije. I izgleda da sam bio u pravu — mislim da stvari u toj državi stoje jako loše, teško će se doći do kompromisa, i očigledno je da je Zoran Zaev u dosluhu sa stranim centrima moći napravio neki dogovor koji se kosi sa vitalnim državnim interesima Republike Makedonije“.
A da li bi najnovija poruka Hašima Tačija, kao i upozorenje Edija Rame da „Makedonija bez Albanaca ne može da postoji“, mogla da izazove oružanu pobunu? Stojanović kaže da se albanski političari, u suštini, ni za šta ne pitaju — ni uticaj Tačija, ni uticaj Edija Rame nisu presudni u Makedoniji, kaže on.
„Presudan je, kao i u svim drugim situacijama na Zapadnom Balkanu, uticaj Sjedinjenih Država, i oko toga ne bi trebalo da se zavaravamo. Važnu ulogu igraju i jaki saveznici SAD u Evropskoj uniji“, tvrdi Stojanović.
Inače, makedonski premijer u tehničkoj vladi Emil Dimitrijev optužio je svog albanskog kolegu Edija Ramu da nepotrebno raspiruje nacionalne tenzije, i poručio da je mešanje u unutrašnja pitanja Makedonije štetno po dobrosusedske odnose i u suprotnosti s evropskim vrednostima.
Momir Stojanović napominje da u analizama situacije u Makedoniji uvek treba uzimati u obzir stav koji su vlasti u Skoplju, pre skoro dve decenije, imale prema NATO-u.
„Ono što se sada dešava je u suštini bumerang koji se Makedoniji vraća zbog odnosa sa NATO-om krajem devedesetih godina. Makedonci tada kao da nisu shvatili šta će se dešavati na Balkanu — rukovodstvo je tesno sarađivalo sa Zapadom, čak je i svoj aerodrom Petrovac kod Skoplja ustupilo NATO-u tokom kampanje bombardovanja Srbije. Verovalo se da neki veliki problem neće nikada zadesiti Makedoniju, da albansko pitanje neće nikada biti pokrenuto zbog takvo servilne politike tadašnjeg rukovodstva… Međutim, danas smo svedoci da je projekat ’Velike Albanije‘ u završnoj fazi na Kosovu i Metohiji, a sada se u otvorenom smislu postavlja to pitanje u kontekstu Zapadne Makedonije, i u perspektivi kad je u pitanju deo Crne Gore“, kaže Momir Stojanović.
Na pitanje da li sada očekuje organizovanu kampanju protiv predsednika Makedonije Đorđa Ivanova, za koga albanski lideri već tvrde da je „pregazio Ustav“ i „sahranio Ohridski sporazum“, Momir Stojanović za Sputnjik kaže da je Ivanov postupio kao odgovoran predsednik. Da je prihvatio sporazum s Albancima, Makedonija bi bila dezintegrisana, kaže sagovornik Sputnjika.
„To bi bila samo faza u procesu pripajanja Makedonije velikoalbanskoj državi. Mislim da će Ivanov ostati pri svom stavu, makar i ne ostao na funkciji predsednika. Sve ostalo bila bi izdaja“, zaključuje u razgovoru za radio Sputnjik bivši direktor VBA Momir Stojanović.
