Unutrašnja kriza funkcionisanja Bosne i Hercegovine preliva se i na međunarodni nivo najavom predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića da će, ako Bakir Izetbegović ne povuče naredbu ambasadorki u Hagu da ne izvrši instrukciju ministra spoljnih poslova, srpski ambasadori dobiti sličnu instrukciju od njega, što bi „bio kraj diplomatsko konzularne mreže BiH“.
Ukoliko bi se ta odluka sprovela, Bosna i Hercegovina bi imala dve paralelne diplomatije i dve suprotstavljene spoljne politike.
Početak kraja
Politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara kaže da je sama postavka diplomatije BiH, koja je „mimo Dejtona i bilo kakvih propisa“ i produkt je dogovora od pre nekoliko godina, da svaki član Predsedništva BiH postavlja ambasadore iz redova svog naroda, dovela do toga da član Predsedništva može da naredi da se ne sprovode odluke tog tela.
„To je logična posledica suludih odluka koje su razni međunarodni faktori, visoki predstavnici, razni izmišljeni Saveti za implementaciju nekakvog mira nametali i tako uređivali BiH na način kako nikada i nigde nijedna zemlja nije bila uređena“, kaže Kozomara za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, ukoliko namera Mladena Ivanića bude sprovedena u delo, to će biti početak kraja BiH.
„Videće se da je predlog Milorada Dodika od pre nekoliko godina da se BiH uredi po principu Velike Britanije bio najbolji predlog koji su svi odbili, uključujući i predstavnike međunarodne zajednice. BiH sve dublje i dublje tone u ambis, raspad, u jedan scenario neizvesne budućnosti“, ocenio je Kozomara.
Rat u diplomatiji
Predsednik Centra za strateške alternative dr Aleksandar Mitić kaže da je diplomatija BiH čak i u manje turbulentnim vremenima bila disfunkcionalna, a ovo što se dešava u poslednjih desetak dana je samo naglašenija verzija diplomatske svakodnevnice BiH.
Ima zemalja u kojima postoje nacionalni ključevi ili zemlje sa pokrajinama koje se ne slažu uvek sa spoljnom politikom federalne države, ali se te trzavice uvek kad-tad prevaziđu, ocenjuje Mitić. S druge strane, BiH je po kontinuitetu disfunkcionalnosti jedinstvena u svetu.
„Retko ćete čuti za primere diplomatsko-konzularnih predstavništava BiH u kojima ne postoje makar podozrenje ako ne i netrpeljivost između ambasadora i vodećih diplomata u ambasadi, s obzirom da se biraju iz redova različitih naroda. U kriznim situacijama u BiH, kakvih je zaista puno, rat u diplomatiji i diplomatskim predstavništvima je još naglašeniji“, kaže Mitić za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, poslednji raskol je izazvao Bakir Izetbegović, koji „smišljeno stoji iza još jednog pokušaja destabilizacije BiH“.
Bakir — pion na „buretu baruta“
Kao kad je u pitanju bila ocena ustavnosti Dana Republike Srpske i kriza koja je potom usledila, tako i sada Bakir Izetbegović ne samo da inicira, nego i produbljuje krizu u BiH, ističe Mitić. Reč je o jasnom pokušaju da se ponovo priča o BiH internacionalizuje i da se stavi u kontekst tzv. nestabilnog Balkana i rasta ruskog uticaja u RS.
Uprkos poslednjoj krizi, on smatra da će diplomatija BiH nastaviti da postoji pošto se sama zemlja „održava na jednom mestu pod nekom vrstom prinude“. Međutim, činjenica je da ta diplomatija izuzetno loše funkcioniše, da je posledica mnogih kompromisa i da je atmosfera u ministarstvu spoljnih poslova i u diplomatskim predstavništvima mnogo loša.
„To je dokaz da BiH nije ni funkcionalna ni održiva država, i to vidimo na osnovu ponašanja onih političara koji žele da ukinu onaj balans koji je jedino bio moguć za održivost BiH, a to je Dejtonski sporazum. Što se više urušava Dejtonski sporazum, što se više pravi taj disbalans i centralizuje BiH, time će, paradoksalno, BiH, a samim tim i njena diplomatija, biti urušeniji“, kaže Mitić.
Hrvatska posla
Predsednik Centra za strateške alternative dodaje da hrvatske diplomate u BiH ionako već vode svoju diplomatiju.
Prema njegovim rečima, specifičnost diplomatije BiH je to da ne postoji samo podela između RS i Federacije BiH već i da politika hrvatskih diplomata često nije u saglasju sa politikom zvaničnog Sarajeva.
U svakom diplomatsko-konzularnom predstavništvu BiH gde ima barem troje diplomata koji pripadaju različitim narodima, uvek postoji jedna te ista tenzija — podela po nacionalnom ključu i neko nepoverenje jer svako više gleda na instrukcije predstavnika svog naroda, ocenjuje Mitić.
„Ta podela u BiH na tri naroda je još izraženija u diplomatiji i činjenica je da Hrvati i Bošnjaci već duže vremena ne funkcionišu zajedno, osim, naravno, ukoliko se ne radi o nekim zajedničkim interesima koji su dogovoreni između Sarajeva i Zagreba, a do toga dolazi s vremena na vreme“, zaključio je Mitić.
