Međunarodni sud pravde u Hagu, pred kojim bi trebalo da se vodi postupak o zahtevu za reviziju tužbe BiH za genocid protiv Srbije, koju je samoinicijativno pokrenuo Bakir Izetbegović, poslao je pisma trojici članova Predsedništva BiH, o čijem sadržaju se još malo zna.
Postavlja se pitanje šta dalje raditi u pravnom i proceduralnom smislu pošto članovi Predsedništva BiH nemaju isti stav ni o reviziji tužbe, a ni o ključnom pitanju — da li agent BiH Sakib Softić uopšte ima državno ovlašćenje da zastupa reviziju pred MSP.
Slanjem pisama Bakiru Izetbegoviću, Mladenu Ivaniću i Draganu Čoviću, MSP je narušio princip institucionalnog delovanja, objašnjava bivši sudija Ustavnog suda BiH Krstan Simić, jer je pismo trebalo poslati na adresu Predsedništva. Time je MSP, na izvestan način, podržao rad članova Predsedništva na svoju ruku.
„U svakom slučaju, po meni, Predsedništvo mora doneti dve odluke. Prvu, da li ide sa zahtevom za preispitivanje presude ili ne, i drugu, ako prva bude pozitivna, imenovati novog zastupnika“, kaže Simić.
Ukoliko članovi Predsedništva o odlukama koje se tiču zahteva za reviziju tužbe protiv Srbije budu glasali onako kako se očekuje, da Bakir Izetbegović bude „za“, Mladen Ivanić „protiv“, a Dragan Čović, kako je najavio, bude uzdržan, neće doći do blokade rada kolektivnog šefa države BiH, smatra Simić. Jednostavno, predlog neće proći.
On povlači analogiju glasanja u Predsedništvu sa načinom glasanja u Ustavnom sudu BiH. I u toj instituciji, ukoliko nema većine ili odluka nije doneta konsenzusom, smatra se da predlog nije dobio podršku. Isto će, smatra Simić, biti i ukoliko Predsedništvo ne usvoji odluku o reviziji tužbe protiv Srbije.
„Predsedništvo mora doneti odluku jednoglasno ili 2:1, s u slučaju pat pozicije, odluka ne bi bila doneta i Međunarodni sud ne bi mogao delovati“, kaže Simić.
Pitanje oko koga se takođe lome koplja je validnost punomoćja advokata Sakiba Softića da predstavlja BiH pred MSP. Kada se neko pojavi pred sudom u svojstvu punomoćnika, pojavljuje se sa punomoćjem čiju urednost ispituje sud, objašnjava advokat Goran Petronijević.
Ukoliko se pojave sumnje u valjanost punomoćja, a Petronijević pretpostavlja da se upravo to dogodilo, sud može da proceni da li je punomoćje valjano. Ako jeste, da ga uzme u razmatranje, ili, ukoliko se pojavi sumnja, da sam otkloni tu dilemu. Ukoliko nije u mogućnosti da zatraži neka dodatna objašnjenja.
„Pretpostavljam da je Međunarodni sud pravde, odnosno njihov sekretarijat, imajući u vidu sve ono što se događalo u javnosti i ona pisma koja su došla do njih, zatražio da se članovi Predsedništva dodatno izjasne o pitanju punomoćja gospodina Softića“, objašnjava Petronijević i dodaje:
„Aktivna strana koja pokreće postupak pred MSP je u obavezi da dostavi punovažno punomoćje i tu se javlja jedna mala sumnja, zašto MSP, ukoliko punomoćje nije punovažno, kako bi moralo da bude, takvo ne odbaci. To je ono što je dilema kod mene. Međutim, nije isključeno da će to učiniti onog trenutka kada se pojavi tačna informacija da gospodin Softić nema ovlašćenje svih članova Predsedništva. Pretpostavljam da će se to na taj način uvesti u proceduru“, zaključuje on.
U statutu MSP nema odredbi o načinu imenovanja zastupnika, a takav propis ne postoji ni u propisima BiH, objašnjava Simić. Međutim, MSP je dužan da, prilikom prijema podneska, sprovede proceduru preispitivanja, da li je podnesak u skladu sa standardima suda.
Sud je očigledno primetio, bez obzira na pisma Mladena Ivanića i Igora Crnatka, na koja se Izetbegović poziva, da pred sobom ima odluku o imenovanju Sakiba Softića za zastupnika BiH pred MSP staru petnaest godina, u kojoj se navodi da je Softić imenovan da zastupa BiH povodom tužbe BiH protiv Srbije i Crne Gore.
„Znači, iz toga proizilazi da nema ni pomena da je gospodin Softić ovlašćen da se bavi i preispitivanjem odluke, pogotovo ako se ima u vidu da se gospodin Softić za skoro deset godina nikada nije obratio Predsedništvu kao zastupnik, niti je obavestio Predsedništvo da će pokrenuti apelaciju. Zar je moguće da u jednoj ozbiljnoj državi, a BiH pretenduje da to bude, advokat, bez konsultacije sa strankom odluči da će podneti zahtev za preispitivanje odluke, pri čemu je proces okončanja po tom zahtevu vrlo skup“, kaže Simić uz napomenu da ga sve podseća na pravnu i političku ujdurmu.
