Američki predsednik Donald Tramp noćas se prvi put od stupanja na dužnost obratio Kongresu. Govorio je o osnovnim pravcima unutrašnje i spoljne politike, a kao neke od problema s kojima se Amerika suočava naveo je nezaštićene granice, propalu industriju, zapuštenu infrastrukturu.
Analitičari naglašavaju Trampov ekonomski nacionalizam i namere da obnovi infrastrukturu, oštru trgovinsku i imigrantsku politiku, širok obim deregulacije, velike poreske olakšice u ukidanje i zamenu „Obamakera“.
Za kolumnistkinju magazina „Nedeljnik“ Ljiljanu Smajlović, Trampov ekonomski nacionalizam nespojiv je sa „Nju dilom“, planom ekonomske obnove Amerike iz tridesetih godina prošlog veka, ali ako se ostvare planovi Trampovog stratega Stivena Benona, Tramp bi mogao da postane popularan kao tvorac „Nju dila“ Franklin Ruzvelt. Međutim, još nismo videli naznake tog plana, naglašava Smajlovićeva.
„To zvuči kao odlična ideja, znam kakvo je ogorčenje u Americi zbog zapuštenosti infrastrukture dok se ratuje na drugim kontinentima, ali još nisam videla opipljivi plan o kome Stiven Benon govori. On govori o hiljadama milijardi dolara, još nismo čuli kako će to da se ostvari uz ogromno povećanje budžeta za vojsku“, kaže ona.
Trampov govor je, prema rečima Smajlovićeve, mekši u odnosu na inauguracioni govor, ali bez diskontinuiteta u odnosu na njega. Kad je reč o prevazilaženju stranačkih razlika, o tome govore svi američki predsednici. To je bilo obećanje i Baraka Obame, ali kada je napustio dužnost, govorio je o stranačkom jazu koji je još dublji nego što je bilo kada je stupio na dužnost.
„Sada predsednik Tramp govori mekšim tonom i obraća se demokratama, ali, koliko vidim, demokrate imaju nameru da se protiv njega bore taktikom spržene zemlje. Oni nemaju nameru da prave kompromise, pokušaće da ga delegitimizuju ili, ako je moguće, da ga kriminalizuju. Ne vidim naznake nikakvih kompromisa. Takođe mislim da Tramp nije neki veliki ustupak napravio ni republikancima sa kojima se ne slaže“, objašnjava Smajlović.
Prema njenim rečima, jedino iznenađenje je to što američki predsednik u svom prvom obraćanju Kongresu nije pominjao ni Rusiju, ni Severnu Koreju, ni Iran.
Zašto nije pomenuo Rusiju
Ruski stručnjak za Ameriku Mihail Sinjeljnikov Orišak kaže za Sputnjik da to što Tramp nije pominjao Rusiju u svom govoru ne bi trebalo da brine Moskvu. On istovremeno ne veruje da će SAD naći nove saveznike u svetu kao što je Tramp najavio.
„On još nema doslednu spoljnu politiku i sveobuhvatnu sliku sveta. Stoga je za sada to pre svega deklaracija o namerama. Američka politika je uvek bila zasnivana na uslovljavanju, a objekat uslovljavanja ne može da bude prijatelj, već isključivo vazal. SAD imaju veliki broj vazala, ali ne i prijatelja — zbog globalne dominacije i zbog politike koju sprovodi Vašington. SAD nikad nisu ni nastojale da pronađu prijatelje, i ne verujem da će se dolaskom Trampa na vlast ova koncepcija promeniti“, objašnjava Sinjeljnikov Orišak.
Komentarišući Trampove reči da nova administracija očekuje da strani partneri Vašingtona, uključujući one u NATO-u, neposredno učestvuju u strateškim i vojnim operacijama, Aleksej Fenjenko sa Instituta za međunarodnu bezbednost Ruske akademije nauka kaže za Sputnjik da Tramp donekle ponavlja Obaminu ideju, koju je on izneo još 2010.
„Tada je Obama govorio da bi SAD trebalo da prenesu deo obaveza na saveznike. Recimo, Velika Britanija je bila zadužena za Bliski istok, Nemačka — za odvraćanje Rusije, Japan — za odvraćanje Kine. Mislim da će Tramp jačati saradnju sa ovim zemljama“, kaže Fenjenko.
Što se tiče novih prijatelja, Fenjenko smatra da će novi američki predsednik verovatno pokušati da uspostavi bolju saradnju sa Saudijskom Arabijom zarad odvraćanja Irana, sa Australijom i Vijetnamom — zarad odvraćanja Kine, ali ne isključuje ni „prodor“ u Centralnu Aziju sa ciljem da zemlje regiona odustanu od saradnje sa Rusijom u okviru ODKB-a.
„Bez obzira na predizbornu retoriku Trampa i moguće sporazume o normalizaciji, Rusija će u očima Amerikanaca ostati strateški neprijatelj SAD“, kaže Fenjenko.
