Kijevske vlasti poručuju da su Oružane snage Ukrajine spremne da „očiste“ Donbas i da je im je dovoljno samo mesec dana da vojno slome otpor ustanika u tom delu Ukrajine.
Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandar Turčinov je rekao da su poslednji događaji na frontu pokazali da je ukrajinska vojska jača od te „hibridne ruske vojske“. On je dodao da je Kijev predodređen na pobedu, ali da „nažalost, to neće biti munjevita akcija“.
S druge strane, i Donbas je krenuo u ofanzivu i postavio je ultimatum Kijevu — ili ćete do srede, 1. marta, prekinuti saobraćajnu blokadu ili ćemo nacionalizovati sva preduzeća u republikama koja su pod ukrajinskom kontrolom i uvesti spoljnu kontrolu, a takođe ćemo prekinuti i snabdevanje Ukrajine ugljem.
Lideri DNR i LNR, Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki, saopštili su da je Kijev, koristeći radikale, organizovao blokadu železnica i da preti blokadom puteva koji spajaju republike Donbasa sa Ukrajinom. To je, prema njihovim rečima, „duhom i slovom“ direktno u suprotnosti sa Minskim sporazumom i, u principu, „karakteriše aktuelno rukovodstvo Ukrajine kao nesposobno da se brine o građanima“.
Lideri Donbasa su takođe naveli da su „mnoga preduzeća bila prinuđena da prekinu svoj rad zbog kriminalnih dejstava kijevskih vlasti“.
„Mislim da je zemlja sa 40 miliona stanovnika u stanju da ukine blokadu koju sprovodi u najboljem slučaju stotinak ljudi. Nemoguće je zamisliti ovakvu blokadu, recimo, u centralnim ili zapadnim regionima zemlje — specijalci bi odmah došli i proterali one koji pokušavaju da blokiraju železničku prugu. Stoga, smatram da iza blokade Donbasa stoje interesne grupe u Kijevu koje imaju određene političke i ekonomske interese. To nije nikakav rezultat političkih nesuglasica između Kijeva i Donbasa, kako pokušavaju da je prikažu pojedini izvori. Ovu blokadu bi, hipotetički gledano, moglo da podrži 20-30 odsto stanovnika Ukrajine, pre svega oni koji su nacionalistički raspoloženi, ali u praksi ne vidim da ukrajinsko društvo vatreno podržava nastavak blokade“, kaže za Sputnjik Ruslan Bortnik, direktor ukrajinskog Instituta za analize i menadžment.
Komentarišući odluku DNR i LNR da prevedu preduzeća pod jurisdikcijom Ukrajine pod spoljnu upravu, lider pokreta „Donjecka republika“ Andrej Donjecki kaže da je to „iznuđena mera“.
„Ne znam kako će to izgledati u praksi, ali država mora nekako da se umeša u situaciju, jer se zbog blokade preduzeća nalaze ’ni na nebu, ni na zemlji‘. Prevođenje pod spoljnu upravu bi bila privremena mera, to nije nikakva nacionalizacija ili eksproprijacija, to jest — vlasnik se neće menjati. Rekao bih da u ovakvoj situaciji država jednostavno nema drugog izbora nego da se pobrine o ovim preduzećima. Politička retorika je jedna stvar, a realno stanje je nešto sasvim drugo. A realnost je takva da, ukoliko se blokada nastavi, Donbas mora da se pozabavi pitanjem velikih preduzeća, jer od toga da li ona rade ili ne, zavisi, između ostalog, nivo zaposlenosti u DNR i LNR“.
U situaciji kada se jaz između Kijeva i Donbasa produbljuje, samoproglašene republike se sve više okreću Rusiji, a odnosi Moskve i Donbasa su sve aktivniji.
Od 1. marta ruska rublja će u LNR biti zvanična valuta. U suštini to, se smatra simboličnim korakom na putu približavanja sa Rusijom. Simboličan, jer se novčane transakcije u republici već više od godinu i po dana vrše ruskim rubljama. To je bio odgovor DNR i LNR na ekonomsku blokadu, koju je u avgustu 2015. godine Donbasu nametnuo Kijev. Od tada se plate, penzije i socijalna davanja isplaćuju u ruskoj nacionalnoj valuti.
„Minskim sporazumom je predviđen specijalni status Donbasa. Sa druge strane, uvođenje rublje je samo odraz realnog stanja, jer je defakto rublja odavno stavljena u opticaj u donbaskim republikama. Mislim da što više samostalnih koraka preduzmu DNR i LNR, to će Kijev imati manje da Donbasu diktira kako treba da se ponaša. Uvođenje rublje nema nikakve veze sa novinarskim patkama i tračevima o ’umešanosti Rusije‘ u ukrajinski konflikt. Kao što se zna, Rusija ni na koji način ne učestvuje u tom konfliktu, i svaki put kada čini nešto za stanovništvo Donbasa, uvek jasno iznosi obrazloženja međunarodnoj zajednici zašto to čini. Recimo, priznavanje pasoša DNR i LNR je privremena mera, koja će biti na snazi do normalizacije situacije“, objašnjava Vadim Kolesničenko, predsednik Međunarodnog saveta ruskih sunarodnika i bivši poslanik ukrajinskog parlamenta u dva mandata.
Podsećanja radi, ovog meseca je ruski predsednik Vladimir Putin dao ukaz o priznavanju dokumenata samoproglašenih republika Donbasa, pa sada žitelji tih oblasti mogu da putuju, da rade ili da se školuju u Rusiji bez problema.
Ruski političari su ranije objasnili da je to privremena mera, izazvana time što su ukrajinske vlasti prestale da izdaju dokumente žiteljima Donbasa, a „ljudi tamo i dalje umiru, rađaju se, a njihovim vozačkim dozvolama ističe rok“.
Danas su se i Ujedinjene nacije oglasile o ovom pitanju. Visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi je rekao da su stanovnicima Donbasa potrebni dokumenti, ali da to ne treba da remeti Minski sporazum“.
„Ne radi se o tome da je Rusija priznala pasoše novih država. Štaviše, ni u ukazu koji je potpisao ruski predsednik ne pominju se pasoši nezavisnih država, nego dokumenti koje su izdale lokalne samouprave. Podsećam, Minski sporazum je trebalo da bude implementiran do kraja 2015. godine, ali se to nije desilo, pa se sada situacija na jugoistoku Ukrajine pogoršava. Stanovnici ovih regiona žive praktično u blokadi, ali život se nastavlja, ljudi rađaju decu, stupaju u brak, i mogu da dobiju dokumente isključivo u lokalnim organima vlasti, jer su u drugim delovima Ukrajine oni nepoželjni. Stoga, odluka Rusije nije korak u susret republikama, već pre svega korak u susret običnim ljudima. Izgleda da, za razliku od Kijeva, UN pažljivo čitaju usvojene zakone. Svojom izjavom, Filipo Grandi je pre svega procenio situaciju sa pravne tačke gledišta, i time se njegov stav razlikuje od populizma ukrajinskih političara, koji imaju samo jedan cilj — provociranje mržnje prema Rusiji“, kaže Dmitrij Solonikov, direktor ruskog Instituta za savremeni državni razvoj.
Potez Moskve da prizna pasoše i druge dokumente Donbasa ne bi trebalo tumačiti kao korak ka priznanju nezavisnosti republika, niti kao nameru Rusije da ih pripoji sebi, ističu analitičari. To je čisto humanitarni akt, s namerom da se olakša život i da se reše problemi žitelja Donbasa, koji žive pod blokadom Kijeva.
