„Još jednom želim da budem jasan — Srbija neće priznati Kosovo šta god da nam se nudi zauzvrat i kakvim god pritiscima bili izloženi. Reč je o odbrani principa i o trajnoj naklonjenosti pravdi. Onaj ko se drži principa i ko se bori za pravdu, uvek je u pravu“, poručio je Nikolić u obraćanju na sednici SB UN.
Kako je rekao, uskoro će se navršiti četiri godine od postizanja prvog Briselskog sporazuma, a ključni segment tog Sporazuma, dogovorenog i potpisanog, odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština, koje nažalost još nije ni počelo.
„Predstavnici Prištine sve otvorenije poručuju da njihova Zajednica i ne zanima i da se neće držati dogovora čiji je garant Evropska unija. Ovu samovolju prištinskih pregovarača neće rešiti tek poneka uzgredna javna kritika upućena Prištini, koja stiže sa Zapada“, ocenio je Nikolić.
On je dodao da Srbija s pravom zahteva samo toliko — da se Priština drži dogovora od pre četiri godine i očekuje da čuje ujedinjen i snažan glas međunarodne zajednice, uključujući naše partnere iz EU, protiv ignorantskog stava Prištine o ovom pitanju koje je od vitalnog značaja za Srbe.
„Čemu dogovori, obaveze na koje se pristalo, ako se ne sprovode“, upitao je.
Uspostavljanje ZSO preduslov je za normalan život i održiv opstanak srpskog naroda u Pokrajini.
„Kao takva, zavređuje da joj se posveti daleko veća pažnja i u Izveštaju generalnog sekretara UN, čiji je zadatak da brani osnovna ljudska prava, pre svega pravo na život, slobodu kretanja, stanovanja, pravo na rad i obrazovanje, pravo na očuvanje kulturne posebnosti naroda, slobodu veroispovesti“, dodao je.
„Zajednica srpskih opština je i osmišljena sa zadatkom da uspostavi vladavinu prava i ljudskih sloboda Srbima kroz institucije sistema“, podvukao je predsednik Srbije.
Srbija, dodao je, i u tom kontekstu sagledava važnost redovnih sednica SB sa kojih se upućuje poruka obema stranama, a pogotovo Prištini, da ono što se dogovori nije i ne može biti tek mrtvo slovo na papiru, već mora da zaživi i ostvari se.
On je rekao da se izgovori za odugovlačenje više ne smeju tek tako prihvatati. „Formiranje i aktiviranje ZSO je prioritetno. Dinamika formiranja se mora definisati i odrediti datum početka rada Upravljačkog tima, a Zajednica može biti zasnovana isključivo na onome što je dogovoreno — nikako na nekakvim naknadnim pokušajima jednostranih izmena onoga o čemu je, uz posredovanje EU, već postignut dogovor“.
Formiranje ZSO sa suštinskim ovlašćenjima predviđenim Briselskim sporazumom i postignutim pratećim dogovorima, a ne sa ingerencijama nevladine organizacije, neophodno je i kako bi se sprečila dalja eskalacija nepoverenja.
„Sve drugo bi značilo izbegavanje preuzetih obaveza i obesmišljavanje samog dijaloga između Beograda i Prištine“, dodao je.
„Reagujući odgovorno i odlučno na sve izazove, državne institucije Srbije uticale su na smirivanje tenzija na Kosovu i Metohiji, koje su pretile da eskaliraju. Poruka koju sa ovog mesta želim da pošaljem svim ekstremistima jeste da mirna rešenja nemaju alternativu“, rekao je Nikolić.
On je istakao štetnost izjava u vezi sa mogućim formiranjem Vojske Kosova, čime bi, kako je rekao, ozbiljno bila prekršena rezolucija SB UN 1244, a što bi istovremeno predstavljalo novu, ozbiljnu pretnju naporima u pravcu stabilizacije ne samo KiM, već i Zapadnog Balkana.
Govoreći o dijalogu između Beograda i Prištine, on je istakao da Srbija nastoji da utre put postepenoj normalizaciji stanja, ali i ukazao da je za „iskren i životno sprovodljiv dogovor potrebna i iskrenost drugog sagovornika“.
Prema njegovim rečima, činjenica je da je Srbija u okviru dijaloga konstruktivna i realna u predlozima i da je spremna na kompromise koji nisu laki.
„Ovakav pristup Srbije nije praćen istom takvom namerom druge strane, koja učestalo onemogućava napredak u sprovođenju obaveza koje je dogovorom i potpisom preuzela. Određeni rezultati jesu postignuti, ali ni približno onim koji se očekuju“, naveo je Nikolić.
On je rekao da je sva naša nastojanja da se držimo dijaloga uz posredovanje EU, na koji su pristali i Beograd i Priština, u kontinuitetu praćena kršenjem dogovora i agresivnim postupcima vlasti u Prištini.
„Cilj (Prištine) je da se isprovociraju sukobi: od zabrane isporuka udžbenika na srpskom jeziku, preko konstantnih napada na Srbe i njihovu imovinu, protivpravnog pokušaja konfiskacije rudarsko-metalurško-hemijskog kombinata ’Trepča‘, do najnovijih primera zabrane ulaska na KiM voza iz Beograda, što predstavlja najgrublje kršenje osnovnih ljudskih prava i slobode kretanja“, upozorio je Nikolić.
Prema njegovim rečima, Priština je na voz „odgovorila pretnjama, miniranjem pruge i upotrebom dugih cevi i borbenih vozila“.
Kako je naveo, takav pristup direktno je suprotstavljen duhu dijaloga koji teži normalizaciji odnosa i predstavlja ozbiljno ugrožavanje mira i stabilnosti u regionu.
On je rekao da ima onih koji kažu da je voz nosio poruku da je Kosovo sastavni deo Srbije i da je to provokacija koju su bili spremni da zaustave silom oružja.
„Ne postoji nijedna odluka UN po kojoj KiM nije u sastavu Srbije. Za mene, prava provokacija je to što svi predstavnici privremene administracije u Prištini govore da je Kosovo nezavisna država. Da li biste opravdali kada bi Srbija, članica Ujedinjenih nacija, na tu provokaciju odgovorila pretnjom oružjem?“, upitao je Nikolić.
Prema Nikoliću, čin slanja specijalnih policijskih jedinica apsolutno je neprihvatljiv i „bio je poziv na oružani sukob“.
On je dodao da treba pitati kakvo naređenje su imali da se voz pun studenata, kojim slučajem, pojavio na administrativnom prelazu.
„Meni, na sastanku u Briselu, pred visokom predstavnicom za spoljnu politiku i bezbednost, gospođom Mogerini, nisu znali kako da odgovore. Možda će vama reći“, rekao je Nikolić ali i dodao: „ovde sede mnogi zaštitnici njihovog ponašanja“.
Nikolić je podvukao da Srbija nikada i ničim nije dala povod albanskim ekstremistima, ali da oni i dalje ne biraju sredstva kako bi izazvali sukobe širih razmera.
„Odraz takvog našeg dobronamernog, kompromisnog pristupa je i postizanje dogovora o uređenju dela oko mosta u Kosovskoj Mitrovici, 4. februara ove godine“, rekao je predsednik Srbije.
On je naveo i da ne može biti istinskog pomirenja bez procesuiranja svih zločina.
„To je obaveza prema porodicama koje imaju pravo da saznaju istinu o sudbini svojih najbližih. Republika Srbija nikad nije osporavala potrebu da svi koji su počinili ratne zločine, bez obzira na etničku pripadnost, odgovaraju — naprotiv“, rekao je on.
Kako je naveo od ključne je važnosti da se po ovom pitanju ne pribegava manipulacijama i zloupotrebama u političke svrhe, čime se vlasti u Prištini služe.
„Tako se pokazuje nespremnost Prištine za suočavanje sa odgovornošću u sopstvenim redovima po pitanju ratnih zločina. Ovo naglašavam svestan predstojećeg početka rada Specijalnog suda, u čijoj su nadležnosti zločini izvršeni na KiM, a u vezi sa navodima iz Izveštaja Dika Martija o trgovini ljudskim organima otetih Srba, kao i drugi ratni i zločini protiv čovečnosti“, precizirao je Nikolić.
On je podsetio i da francusko pravosuđe rešava zahtev za izručenje Ramuša Haradinaja Srbiji zato što je osumnjičen za najteže ratne zločine.
„Taj nečovek, jedan od komandanata terorističke tzv. "Oslobodilačke vojske Kosova", u nastojanju da izbegne zadovoljenje pravde, ne preza da i danas, pred očima Evrope i sveta, otvoreno preti novim ratom govoreći da će — Srbija proći kao 1999. godine.“
„Ne znam, dakle, zašto nije usledila oštra osuda istupa, rekao bih otvorenih pretnji Ramuša Haradinaja. Nekažnjivost za počinjene zločine ne sme se dozvoliti ni tolerisati. Ovo je civilizacijsko pitanje i ozbiljan test za celokupno članstvo UN, prilika da pokažemo da su pravo i pravda iznad politike i da su sve žrtve jednake u svom stradanju“, dodao je.
On je govoreći o bezbednosti rekao da je u periodu od 1. oktobra 2016. godine do 31. januara 2017. godine evidentirano više od 30 etnički motivisanih napada na Srbe i druge nealbance, zatim ukazao na nerešen problem vraćanja privatne imovine, da nema elementarnih uslova za održiv povratak raseljenih, da je broj povratnika poražavajuće mali…
Kako je rekao štetan je manir prištinskih vlasti da, uz saglasnost nekih velikih sila koje su sponzori pokušaja njihove nezavisnosti, pribegavaju jednostranim potezima, nepoštujući Briselski dijalog kao dogovoreni okvir rešavanja otvorenih pitanja.
„Kontinuitet ove loše prakse potvrđuju i nastojanja u pravcu ostvarivanja članstva u UNESK-u, Interpolu i drugim organizacijama, koja nepotrebno remete atmosferu u kojoj se dijalog odvija i odvraćaju od onoga što bi trebalo da bude primarni cilj za obe strane — stabilizacija prilika u regionu i iznalaženja održivih i obostrano prihvatljivih rešenja. Srbija se, sa svoje strane, drži dogovora“, rekao je Nikolić.
On je istakao da se pre pet godina odlučio da se uključi u dijalog sa privremenim vlastima u Prištini da bismo smirili tenzije i da bismo, nadasve, obezbedili što normalniji i bezbedniji život Srba i nealbanske manjine koja živi na KiM.
„Ono što je Srbija doživljavala za vreme dijaloga nateralo me da se zapitam da li sam učinio najbolje" dodao je Nikolić.
Podvukao je i da mnogi zaboravljaju da je Kosovo i Metohija istorijska teritorija Srbije, a ne Albanaca, kojih, za razliku od Srba, prema turskim popisima, u 14. veku nije ni bilo na tom području.
„Zaboravlja se da se upravo ovde, u SAD, pre 99 godina proslavljao Dan Kosova kao, razume se, srpske zemlje, i da je tom prilikom predsednik Vudro Vilson uputio Poslanicu srpskoj zajednici u SAD, poželevši sreću Srbiji i srpskom narodu“, podsetio je Nikolić.
On je naveo i da se zaboravlja da ništa ne vredi jednostrano proglašavanje državnosti, ako ono nije plod saglasnosti matične države i naroda, a da je to tačno, potvrđuje stalni pritisak na Srbiju da se odrekne svoje teritorije, zemlje na kojoj je pre gotovo deset vekova uspostavila svoju državnost.
Nikolić je i ovoga puta apelovao na države koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova da izdrže besramne pritiske moćnih i ostanu dosledne svom principijelnom poštovanju međunarodnog prava, Povelje UN i vrhovnog autoriteta SB UN na planu očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i pozvao one države koje su to učinile da tu odluku preispitaju.
„Srbija je spremna na dogovore, ali ne na ucene, spremna na razgovore, ali ne na ultimativna jednostrana rešenja, spremna na suštinsku autonomiju Kosova i Metohije, nikada na Nezavisnu državu Kosovo. I spremna, da u tom kontekstu suštinske autonomije garantuje sva prava nacionalnim zajednicama, a ta prava su u našim zakonima i u svakodnevnom životu daleko iznad standarda većine država“, ukazao je.
On je istakao i da je Srbija u potpunosti saglasna sa konstatacijom iz Izveštaja o važnosti obezbeđivanja adekvatnih sredstava za rad UNMIK-a koji se suočava sa tekućim i vanrednim izazovima, uključujući "krhko" pomirenje i rastuću pretnju od nasilnog ekstremizma.
Prema njegovim rečima činjenica je da je Srbija u okviru dijaloga konstruktivna i realna u predlozima i da je spremna na kompromise koji nisu laki.
„Ovakav pristup Srbije nije praćen istom takvom namerom druge strane, koja učestalo onemogućava napredak u sprovođenju obaveza koje je dogovorom i potpisom preuzela. Određeni rezultati jesu postignuti, ali ni približno onim koji se očekuju“, naveo je Nikolić.
Nikolić je izrazio svoju zahvalnost specijalnom predstavniku generalnog sekretara UN gospodinu Zahiru Taninu na angažmanu na realizaciji mandata UNMIK, poželeo uspeh u daljem radu novom generalnom sekretaru gospodinu Antoniju Guterešu.
Predsednik Srbije je izrazio žaljenje zbog smrti ambasadora Rusije u UN Vitalija Čurkina, „diplomate koji je neumornim radom doprineo zaštiti interesa ne samo Rusije u UN i jačanju ugleda Organizacije, već i svetskoj diplomatiji i globalnim političkim tokovima našeg doba“.
Izvor: Tanjug
