Mađarski ministar je uveren da sankcije protiv Rusije nisu postigle svoj cilj. „Sa ekonomske tačke gledišta, jasno je da smo više naškodili sebi nego Rusiji. Tamo gde smo naneli udar Rusiji, to je uticalo i na nas. Kao da smo sami sebi pucali u nogu“, objašnjava on.
Sa stanovišta politike bila su očekivanja da će sankcije doprineti punom poštovanju Minskih sporazuma za rešavanje krize u Ukrajini.
„Za poslednje tri godine nema pravog napretka u ovom pitanju. Ne želim da govorim čija je to greška, ali napretka, zapravo, nema. To znači da politički cilj nije postignut“, rekao je Sijarto.
„Zato postavljam pitanje — zašto treba da zadržimo sankcije i ne tražimo izlaz?“, rekao je mađarski ministar.
„Zaista se nadam da će doći vreme kada ćemo moći da ukinemo sankcije. Mislim da to sada ne zavisi od Evrope. Uprkos činjenici da je EU donosi odluku, smatram da ako ubuduće odnosi Rusije i SAD budu bolji, tada će i sankcije moći da budu ukinute“, dodao je on.
Sijarto priznaje da je do sada pritisak SAD na evropske zemlje bio velik. „Ukoliko ne bude takvog pritiska, ili on ne bude toliko jak, onda, mislim, da će više zemalja EU smelije govoriti o potrebi za pragmatičnijim pristupom za dijalog sa Rusijom“.
Prema njegovim rečima, Mađarska je veoma zainteresovana za dobre odnose između SAD i Rusije. „Navijam da se nova američka administracija dogovori sa predsednikom Rusije. Nadam se da će oni naći zajednički jezik, jer to u velikoj meri zavisi od ličnih odnosa“, zaključio je Sijarto.
O „Južnom toku“ nakon izbora u Bugarskoj
O mogućnosti nastavka projekta gasovoda „Južni tok“ moći će da se govori posle parlamentarnih izbora u Bugarskoj, smatra Sijarto. On je rekao da je Budimpešta izuzetno zainteresovana za njegovu realizaciju.
Prevremeni parlamentarni izbori u Bugarskoj biće održani 26. marta 2017.
„Mislim da ima smisla čekati izbore u zemlji i videti kakav će stav biti zauzet. Povratak ovog projekta u život je u potpunosti u interesu Mađarske. I ne samo Mađarske. I Srbija, Bosna i Hercegovina i sama Bugarska, zemlje Zapadnog Balkana i zemlje Centralne Evrope su zainteresovane za projekat“, istakao je Sijarto.
Prema njegovim rečima, odbijanje „Južnog toka“ „bilo je tipičan primer dvostrukih standarda“. „’Severni tok‘ se nastavlja, a on se od ’Južnog projekta‘ razlikuje samo u spisku evropskih kompanija koje su uključene u projekat“, smatra Sijarto.
On je podsetio da je tokom Putinove posete Budimpešti mađarski premijer Viktor Orban „pokrenuo ovo pitanje i rekao da Mađari zaista žele da ožive ovaj projekat“.
Ranije je zamenik predsednika Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksandar Medvedev istakao želju bugarske strane da se vrati na realizaciju „Južnog toka“. U februaru je ataše za trgovinu Rusije u Bugarskoj Igor Ilingin izjavio da bi projekat gasovoda „Južni tok“ mogao da se sprovede, ali nije precizirao detalje.
