Oduševljeni poklonici postapokaliptične video-igre „Folaut“ verovatno znaju za fiktivni bezalkoholni napitak „Nuka kola“, radioaktivno osveženje koje svetli u mraku.
Malo kome je, međutim, poznato da je reč o šali na račun američke fascinacije radioaktivnim elementom radijumom početkom 20. veka, dok se još nije znalo za pogubno dejstvo radioaktivnosti.
Radijum je otkrila Marija Kiri 1898. godine, sa svojim suprugom Pjerom. Element je privlačio pažnju svojom fluorescentnošću, i u doba sveopšteg nadrilekarstva pripisivalo mu se mnoštvo lekovitih svojstava.
Početak 20. veka u SAD se munjevitom brzinom pretvorio u „radijumsku groznicu“, a jedan od najbizarnijih proizvoda iz tog vremena bio je energetski napitak „Raditor“.
Proizvodila ga je kompanija „Bejli radijum laboratoris“ iz Istočnog Oranža u Nju Džerziju. Neslavni tvorac tog „pića“ bio je Bejli, koji se predstavljao kao doktor medicine, što nije bilo istina.
„Raditor“ se proizvodio tako što je u običnu vodu ubacivana enormna količina radijuma. To je trajalo od 1918. do 1928. godine, iako su naučnici naslutili da nešto nije u redu s radijumom već 1912.
„Raditor“ se reklamirao kao savršeno bezopasno, a moćno sredstvo protiv bolova, energetsko piće, pojačivač rada endokrinog sistema, lek protiv impotencije i tako dalje.
U vodi je otapao toliko soli radioaktivnog elementa koliko mu je bilo potrebno za postizanje radijacije od jednog mikrokirijuma. „Lek za žive mrtvace“, „Trajno sunce“, bili su natpisi koji su mogli da se vide na reklamama za „Raditor“.
Srećom, napitak je bio vrlo skup, pa je malo ko mogao da ga priušti, tako da je i broj žrtava na kraju bio relativno nizak.
Najpoznatija žrtva „Raditora“ bio je Eben Bajers, sin bogatog industrijskog magnata, čuveni sportista, koji je za kratko vreme popio 1.400 boca tog pića. Pre nego što je umro u martu 1932, u njegovom organizmu, tačnije u kostima, nakupilo se toliko radioaktivnosti da mu je propala vilica, počele su da nastaju rupe u lobanji, a rak se pojavljivao u raznim oblicima na raznim delovima njegovog tela. Kad su ga sahranili, njegovo telo su zatvorili u kovčeg od olova, jer je naučnicima u to vreme već bilo jasno da bi radioaktivna materija u suprotnom iscurela u okolno tlo.
Vlasti su tada zabranile sve radioaktivne proizvode za široku potrošnju. Ipak, šteta je već bila učinjena, pa je, prema nekim procenama, zbog nadrilekarstva od radijacije samo u SAD umrlo nekoliko desetina hiljada ljudi.
Magazin „Volstrit“ objavio je povodom Bajersove smrti članak s naslovom „Radijumska voda je imala odlično dejstvo, sve dok mu nije otpala vilica“.
Izvor: Ekspres
