Na put od sedam hiljada kilometara povela ih je svakodnevna sumorna politička i svaka druga atmosfera u Crnoj Gori, a najviše podaci nezavisnog istraživanja, koje vlasti kriju. Čak 84 odsto građana Crne Gore smatra da referendum sa pitanjem „da li Crna Gora treba da uđe u NATO“ mora da se održi, a još je interesantniji podatak da 68 odsto građana Crne Gore, koji su za ulazak u NATO, takođe smatra da tome mora da prethodi izjašnjavanje naroda na referendumu.
Šef pokreta „Otpor beznađu“, jedan od lidera Demokratskog fronta Marko Milačić kaže za Sputnjik da je bilo potpuno prirodno da se karavan, koji je krenuo iz Podgorice, prvo zaustavi na Kosovu i Metohiji, između ostalog, da Srbima koji tamo i dalje žive pošalje poruku da ostanu jaki i na svojim ognjištima.
„Upravo na Kosovu već duže vreme gledamo NATO ’demokratiju‘ na delu, pogubne posledice, plodove cveća zla, NATO bombardovanja, ali i svih nedemokratičnosti protiv kojih se sada borimo u Crnoj Gori. Vlast već trideset godina guši mišljenje naroda u našoj zemlji, a sada se ono bestijalno guši po pitanju NATO integracija, želje građana Crne Gore da budu neutralni i još više, da se izjasne referendumom. Ovim karavanom želimo da ukažemo da se nećemo pomiriti s tim“, kaže Milačić.
Karavan se zatim zaustavio u Makedoniji, zemlji koja takođe prolazi kroz duboku političku krizu, a na Pravnom fakultetu u Beogradu učesnici su ukrstili koplja sa zagovornicima ideje da i Srbija treba da bude deo NATO-a.
Startovali su u trenutku kada je krnja Skupština oduzela imunitet opozicionim poslanicima koji se terete za pokušaj državnog udara u izbornoj noći. Sagovornici Sputnjika kažu da je to bio razlog više da pođu na ovaj put. Ovo što se trenutno dešava u Crnoj Gori ne možete da nađete bilo gde u političkoj praksi, dodaje Milačić.
„Specijalni tužilac iznosi detalje istrage tokom televizijskog intervjua, u normalnoj zemlji to bi radio u svojoj kancelariji sa saradnicima dok ne podigne optužnicu. Imamo rijaliti šou tužioca, fiktivnog premijera i suštinskog premijera, Katnića, Markovića i Đukanovića. To je jako opasno, jer se lideri opozicije kriminalizuju do te mere da se traži hapšenje na osnovu iskonstruisanih dokaza preko medija, koji su toliko kontradiktorni da je i slučajnom prolazniku teško da u njih poveruje, a kamoli nama u Crnoj Gori koji pratimo ta dešavanja“, objašnjava naš sagovornik.
Ovi mladi ljudi pokušavaju da regionu, a to će uraditi i na poslednjoj stanici karavana, u Briselu, objasne zašto se crnogorski režim toliko plaši referenduma. Vlast je na Zapadu pronašla prostor za pranje svog političkog i svakog drugog veša, proces zaustavljanja na putu u NATO sigurno bi značio i kraj vlasti,a referenedum bi ujedno bio i kraj podela, kaže Boško Čarmak.
„Nas koji mislimo i govorimo drugačije nazivaju populistima, jer da bi ste u Crnoj Gori bili lider, moraju da vas podrže kriminalni, švercerski karteli i krugovi. To je zamena teza, referendum je neophodan da bi započeo novi proces u našem društvu. U Švajcarskoj raspisuju referendum za svaku sitnicu, a Crna Gora je mala zemlja od 600 hiljada ljudi. To nije skupo, ni komplikovano, problem je u političkoj volji“, kaže Čarmak.
U karavanu je i jedna dama, mlada lingvistkinja Sanja Vuković. Ona ističe da nije stručnjak za vojna i geopolitička pitanja, ali da je bilo potpuno prirodno da krene na ovaj put, da podrži svoje istomišljenike koji se bore za neutralnu Crnu Goru. Zanimljivo je da danas većina intelektualaca gleda da ostane po strani, da ne zalazi u politiku, ali nije uvek bilo tako, podseća Sanja.
„Setite se 18. i 19. veka, kada su se ozbiljnim državnim pitanjima bavili isključivo intelektualci, recimo vladika Njegoš u Crnoj Gori, a u Srbiji su intelektualci išli u Prvi svetski rat tako što su predvodili mase. Sada onima koji su najumniji moralni razvoj ne prati intelektualni, to je jako loše. Pratim komentare na društvenim mrežama, ljudi često pitaju ko nas plaća. Stvorena je takva kolektivna svest, da svaki put kada neko istupi i iznese drugačije mišljenje, pitaju ga, po čijem nalogu. Stvara se takva svest da svako mora da misli po nečijem nalogu“, primećuje Vukovićeva.
Marko Milačić na kraju razgovora za Sputnjik ipak otkriva ko plaća karavan. Ljudi nisu svesni koliko je malo novca potrebno da bi se realizovala ovakva ideja, posebno u vreme moderne tehnologije i komunikacije, imamo prijatelje dizajnere, programere snimatelje, kaže Milačić.
„Novac su nam dali građani koji podržavaju ovu ideju, poslovni ljudi. Ono što je najtužnije, a nije prvi put da se s tim susrećemo, postoje ljudi koji daju novac, ali nas mole da ne pomenemo njihovo ime u javnosti, da vlast Crne Gore ne bi uništila njihov biznis i tako uticala na njihove živote. Tužno je živeti u zemlji gde neko želi da pomogne, ali ne može zbog prirode vlasti. Nadam se da ćemo jednog dana, kad svrgnemo vlast, moći da kažemo sva ta imena, a ima ih puno, tihih heroja iza scene koji nas pomažu, a moraju da ostanu anonimni“, kaže Milačić.
Referendumski karavan večeras stiže u Banjaluku kako bi sa mladima Republike Srpske razmenio iskustva u političkom delovanju i ukazao na pogubne posledice života pod pritiscima spolja. Već sledećeg dana biće u glavnom gradu Hrvatske, jer i tamo ima ljudi koji su svesni štetnih posledica po tu zemlju zbog ulaska u NATO alijansu.
Slede Ljubljana, Beč, Prag, Berlin i na kraju Brisel, to su gradovi u kojima će se čuti glas većinske Crne Gore, u kojima će ovi hrabri mladi ljudi tražiti da narod njihove zemlje, ali i našeg regiona sam odlučuje o svojoj sudbini.
