Gauk je pozvao svog naslednika Frank-Valtera Štajnmajera da insistira na zatvaranju te vazdušne baze, koja je uporište američkih vojno-vazduhoplovnih snaga u Evropi.
„Pre nekoliko dana razgovarao sam sa Štajnmajerom o sudbini avio-baze Ramštajn. Rekao sam mu da ta baza treba da bude zatvorena, jer nanosi štetu zemlji i ljudima“, istakao je bivši američki lider.
On je naveo da se američkim vazdušnim napadima protiv terorista samo naizgled komanduje iz ove baze, a da je u stvari 80 odsto vazdušnih napada bilo usmereno protiv civila, a tek 20 odsto njih protiv terorista.
„Pod maskom borbe protiv terorizma SAD ostvaruju svoje sopstvene interese. Mi ne treba da dozvolimo Amerikancima da koriste našu zemlju“, istakao je Gauk.
Zapadni vojni stručnjaci objašnjavaju da su Amerikanci bazu Ramštajn otvorili posle Drugog svetskog rata da bi obezbedili zaštitu „svoje evropske obale“ od SSSR-a i da je to bio osnovni cilj NATO-a, koji se nakon završetka Hladnog rata približio ruskim granicama.
Analitičari sada ocenjuju da bi zatvaranje baze bio veoma ozbiljan korak ka okončanju američke okupacije, pod kojom se Nemačka našla posle Drugog svetskog rata, ali i da bi to bio dobar korak ka normalizaciji odnosa Rusije i Zapada.
Bazu „Ramštajn“ mnogi doživljavaju kao simbol poraza Nemačke u ratu, a istovremeno ona ima i praktičan značaj — odatle uzleću avioni i dronovi koji ispunjavaju zadatke na Bliskom istoku, a tu se nalaze i američke nuklearne bombe.
Na „Ramštajn“ se gleda i kao na simbol američkog uticaja u Evropi, jer odatle Amerikanci kontrolišu Nemačku, a sa njom i celu EU.
„Kao prvo, u Ustavu Nemačke stoji da Nemačka, kao zemlja-agresor u Drugom svetskom ratu, nema pravo da vodi bilo kakav agresorski rat. To jest, nema pravo da vodi bilo koji rat koji nije usmeren na zaštitu zemlje. Šta se dešava u toj bazi? Odatle, pre svega, lete američki dronovi, koji izvode vazdušne napade na ljude u Libiji, Iraku, Pakistanu, Siriji i naravno Avganistanu. Drugačije rečeno, odatle se vode agresivne vojne ofanzive, koje vrlo moguće nisu dogovorene i usaglašene sa Vladom Nemačke, jer iza njih stoje Oružane snage SAD. Pritom, upravo u nemačkom Ustavu se govori o tome da sa teritorije Nemačke ne može da polazi agresija i da se vodi rat, a onda se ispostavi da rat dolazi sa te teritorije. Drugi je momenat taj što se u Ramštajnu nalazi glavna logistička baza za prebacivanje vojske, logistička podrška za sve američke operacije u celoj Evroaziji. Osim toga, u Ramštajnu se nalaze i nuklearne bombe. Nemačka, opet, nema pravo da koristi atomske bombe, ali u sporazumu sa NATO-om postoji tačka kojom oni svojim saveznicima dozvoljavaju da koriste nuklearni potencijal SAD. Kao rezultat svega toga, Nemačka je meta svih protivnika SAD. To su DAEŠ i druge terorističke organizacije“, kaže za Sptunjik Jurij Kofner, direktor Centra za kontinentalnu saradnju.
Kofner navodi da je zatvaranje „Ramštajna“ i dalje pod znakom pitanja, zato što je „politička elita u Nemačkoj umnogome transatlantska“.
Stručnjak smatra da bi trebalo sačekati rezultate izbora u Bundestagu i da bi posle toga situacija mogla da se preokrene, pa da baza bude zatvorena.
„Znate o čemu se tu radi — još 1990. godine je potpisan sporazum i zvanično su ukinuta okupaciona prava saveznika, konkretno SAD, nad Nemačkom. Zvanično, dejure, Nemačka je suverena zemlja. I rešenje je naizgled prosto — Bundestag treba da usvoji odluku o tome da oni hoće da uklone ovu bazu u roku od dve godine, i za to vreme Amerikanci treba da napuste zemlju. Međutim, sve je daleko teže i komplikovanije. Zašto dosad nisu uklonili ovu bazu? Zato što je politička elita u Nemačkoj umnogome transatlantska. Nekako je nemoguće to nazvati okupacijom, ali to i nije sasvim dobrovoljno. To je pitanje dejstava proameričkih nevladinih organizacija. Te organizacije, sa kojima rade vodeći nemački političari, vodeći šefovi medija i kompanija, sve njih hrane, daju im status, finansiraju, naravno daju grante. I ljudi postaju deo tog transatlantskog kursa. Zašto ja sve to govorim? Da je postojala jaka želja i volja, Nemci su mogli odavno da uklone tu bazu. Ali sve dok rukovodstvo te zemlje čini elita koja je vaspitana transatlantski, to je nemoguće. Mislim da će se pre ili kasnije to dogoditi, ali trebalo bi sačekati rezultate izbora u Bundestagu. Ukoliko stranka Alternativa za Nemačku postane barem treća po broju poslanika u parlamentu, to pitanje može biti pokrenuto. To pitanje sada igra veoma važnu ulogu u predizbornim kampanjama“, kaže Kofner.
Stručnjak ocenjuje da bi, uprkos tome što u nemačkom sistemu vlasti predsednik nema velika ovlašćenja, Štajnmajer mogao da odigra ključnu ulogu kada je reč o Gaukovom predlogu, a istovremeno smatra i da bi glas naroda konačno mogao da dopre do tamošnjih vlasti.
„Trebalo bi uzeti u obzir ličnost Štajnmajera. Ipak je on bio šef nemačke diplomatije. Predsednik Nemačke formalno ima veoma malu ulogu, ali on predstavlja spoljnopolitički kurs zemlje. Čovek koji je pisao govore Gauku bio je glasilo transatlantskih elita, zato je Gauk uvek podržavao ono što govori i radi Amerika. To što sada govori Gauk verovatno je shvatanje realnog stanja, koje se javlja kod mnogih političara nakon što odu u penziju. Očigledno je da njima brane ili se oni boje da tako govore dok su na funkciji. Štajnmajer je jaka ličnost. Čak i kada je postojao jak antiruski kurs za vreme krize u Ukrajini, on se držao, kada god je to mogao, umerenijeg stava u poređenju sa istočnoevropskim zemljama. Takođe, ne isključujem mogućnost da nemački političari promene svoj stav kada vide da je strpljenje naroda na izmaku. Vrlo je moguće da će oni tada poslušati svoj narod i staviti tačku na tu priču“, smatra on.
Kofner navodi da bi zatvaranje „Ramštajna“ moglo da utiče na proces normalizacije odnosa Rusije i Zapada, ali ocenjuje da to „nije dovoljno“.
„Verovatno bi zatvaranje baze ’Ramštajn‘ odigralo pozitivnu ulogu, ali mora se imati u vidu da SAD imaju najveći kontingent oružanih snaga van teritorije svoje zemlje upravo u Nemačkoj. Tako da bi to bio dobar korak u pozitivnom pravcu, ka normalizaciji odnosa, ali bi takođe trebalo uzeti u obzir i da oni imaju druge vazdušne baze, druge vojne baze i objekte po celoj Nemačkoj. ’Ramštajn‘ je samo jedna epizoda. Potrebno je ili da dođe do ozbiljne reforme NATO-a, kako se ne bi vodila tako agresivna politika pod rukovodstvom SAD, ili da Nemačka izađe iz NATO-a. To je ono što bi trebalo da urade, a ne samo da zatvore ’Ramštajn‘“, zaključio je Kofner.
