Poslednje takve poruke došle su iz same Bele kuće, a portparol Šon Spajser poručio je da će američki predsednik nastojati da zaključi dogovor sa Rusijom kroz zajedničku borbu protiv terorizma, ali i putem ekonomskih mera.
„Tramp je jasno rekao da ako bude u mogućnosti da napravi dogovor sa Rusijom, što je nekoliko prethodnih administracija pokušalo da uradi, on će to i učiniti, a ako ne bude — onda neće, ali će se svakako potruditi“, rekao je Spajser.
O tome je govorio i potpredsednik SAD Majk Pens nakon sastanka sa šefom Evropskog saveta Donaldom Tuskom u Briselu, rekavši da Vašington i Moskva mogu da stvore okvir za bilateralne odnose, dok će američka administracija nastaviti da traži načine kako bi se stvorili novi zajednički temelji za uspostavljanje odnosa sa Rusijom.
Grigorij Jarigin, šef katedre za američke studije sa Sanktpeterburškog državnog univerziteta, smatra da će Tramp zaista probati da poboljša odnose sa Rusijom, ali ga čudi kako to da iz Bele kuće stižu izjave poput „možda da, a možda i ne“.
Prema njegovim rečima, pored toga što je Tramp talac unutarpolitičke borbe u SAD, ne treba se voditi mišlju da američki predsednik gaji simpatije prema Rusiji, već treba sagledati realnost — u pitanju su sušti interesi.
„On bi mogao da ponudi svojevrsan ’dil‘ Rusiji, to jest da uslovi ukidanje sankcija određenim ustupcima od strane Moskve, ali pre toga on mora da ubedi članove Kongresa i najradikalnije članove tima da je to neophodno, jer u američkom establišmentu ima mnogo onih koji sa velikim rezervom gledaju na Trampovo interesovanje za Rusiju“, ističe Jarigin.
I Rusija sa svoje strane, koja je i tokom prethodne američke administracije insistirala na široj saradnji sa SAD, pre svega u vidu borbe protiv terorizma, nastavlja da šalje poruke da je spremna za normalizaciju odnosa sa Amerikom, a o tome svedoče i poslednje izjave šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova nakon razgovora sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom.
Sa druge strane, viši naučni saradnik sa Instituta za evropske studije, doktor Aleksandar Gajić, tvrdi da Trampova administracija očigledno pokušava da ispuni predizborna obećanja, odnosno da rekonfiguriše spoljnu politiku i odustane od onoga što su radili njeni prethodnici, to jest od politike zaoštravanja odnosa sa Rusijom, kao i njene izolacije.
„Tramp je pod velikim pritiscima i medija i političkih struja duboko unutar države, što je u prvom koraku eskaliralo i dovelo do ostavke njegovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina. Međutim, iako će se pritisci nastaviti, Tramp je uporan u istrajavanju toga da započne bolje odnose sa Moskvom. Sastanci Lavrova i Tilersona su prvi korak u tom pravcu“, ističe on.
Pitanje je, dodaje Gajić, koliko je to realno učiniti u trenutnoj situaciji, jer je potrebno da prođe period prilagođavanja i učvršćivanja nove američke administracije, kako bi se za početak pronašli zajednički interesi na Bliskom istoku, odnosno u borbi protiv terorizma, a tek posle i u sferi ekonomske saradnje.
„Ukidanje sankcija nije izvesno u prvoj polovini ove godine, eventualno se može očekivati njihovo ublažavanje u drugoj polovini, doduše, sve će u velikoj meri zavisiti od toga kako će Rusija i njeni evropski partneri uspeti da pronađu rešenje vezano za sprovođenje sporazuma iz Minska i rešavanje ukrajinske krize“, napominje sagovornik Sputnjika.
Ako Rusija, Nemačka i Francuska budu uspešne u tom procesu, dodaje, Trampova administracija će imati dovoljno prostora da pokuša da započne ekonomsko približavanje sa Rusijom, što bi rezultiralo na početku ublažavanjem, a potom i ukidanjem sankcija.
Gajić ističe i da oni koji preko Rusije pokušavaju da potope novu američku administraciju to neće moći da urade kada je reč o saradnji u borbi protiv terorizma, jer neće moći da pronađu dovoljan broj argumenata kako bi to opravdali javnosti.
Pored toga, dodaje on, to bi moglo da otvori i nova vrata konkretnijoj saradnji, odnosno u borbi protiv terorističke organizacije DAEŠ, kao i njihovih sponzora.
