Ko destabilizuje Crnu Goru, gde je zapelo na crnogorskom putu ka NATO-u, ali i kakva sudbina čeka opozicionare Andriju Mandića i Milana Kneževića, osumnjičene za stvaranje terorističke organizacije i pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Crne Gore?
O ovim temama Ljiljana Mentus razgovarala je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ sa Milunom Zogovićem, poslanikom Demokratskog fronta, Mišom Vujovićem, novinarom i publicistom, Matijom Nikolićem, novinarom iz Podgorice i Markom Milačićem, građanskim aktivistom iz „Otpora beznađu“.
Objašnjavajući razloge dubokih podela crnogorskog društva novinar Mišo Vujović kaže da identitetska kriza u Crnoj Gori nije novost, jer traje od Drugog svetskog rata, kada je dekretom jedna nacija ukinuta, a nova nacija stvorena.
„To je platforma na kojoj je nastala savremena kriza u Crnoj Gori, a osamostaljenje Crne Gore je dodatno produbilo strašnu identitetsku, moralnu i političku krizu. Crna Gora poslednjih 25 godina intenzivno živi na krizama, fabrikuju se vanredne okolnosti, vanredna događanja, sve do državnih udara koji su postali novitet u političkoj borbi u funkciji odbrane jednog čoveka i njegove vlasti“, kaže Vujović.
Milun Zogović iz Demokratskog fronta smatra da je osnovna linija koja deli crnogorsko društvo trodecenijska diktatorska vlast Mila Đukanovića, utemeljena na brisanju srpskog identiteta u Crnoj Gori.
„Takva pozicija spoja političke sile, ekonomske moći i kriminalnih sfera crnogorskog društva napravila je duboki jaz u Crnoj Gori, a sada se bukvalno nalazimo u fazi prinuđene odbrane i zaštite srpskog identiteta. Sećamo se predvečerja referenduma o crnogorskoj nezavisnosti i činjenice da je kompletna predreferendumska kampanja bloka za nezavisnost vođena na antisrpskoj histeriji, na progonu srpskog jezika, na brutalnim napadima na Srpsku pravoslavnu crkvu i na sve ono što ima srpski predznak u Crnoj Gori. U tom kontekstu treba posmatrati i politički progon neprikosnovenih srpskih lidera Andrije Mandića i Milana Kneževića u Crnoj Gori i ovaj sudski politički proces koji treba da se vodi jeste zapravo suđenje srpskom narodu“, kaže Zogović.
Prema njegovim rečima, iako je čitav proces protiv Mandića i Kneževića izmontiran, njih ipak čeka sudbina ljudi koji će formirati prvu slobodnu vlast u Crnoj Gori jer su svojom političkom borbom probudili Crnu Goru i doveli do nezaustavljivih procesa koji će rezultirati smenom vlasti u Crnoj Gori.
„Da bi došlo do bilo kakvog ozbiljnog sudskog procesa protiv njih, mora se prvo rešiti pitanje kako su na bespravan način ostali bez poslaničkih imuniteta“, napominje Zogović.
On podseća da se Đukanović svojevremeno oštro protivio NATO bombardovanju SR Jugoslavije, ali da danas zastupa potpuno drugačiju politiku. Kako kaže, u atmosferi nasilnog „hapšenja slobode“ i pokušaja guranja Crne Gore u NATO, suprotno volji većine naroda, fingiran je državni udar u koji je uvučena i Rusija. Stvara se, ističe Zogović, ambijent da je Crna Gora ugrožena od strane Ruske Federacije kako bi nova američka administracija „pritekla u pomoć“ i ratifikovala sporazum o priključenju Crne Gore NATO.
„Direktne optužbe na račun Ruske Federacije o umešanosti u unutrašnja pitanja Crne Gore jeste pokušaj da se ubrza proces ratifikacije protokola o priključenju Crne Gore NATO-u. To je jeftina demagogija koja je možda mogla da daje neke rezultate u unutrašnjim okvirima Crne Gore, ali se nadam da će na globalnom planu doživeti fijasko jer nisam prepoznao preteranu zainteresovanost nove američke administracije da u nekom skorijem roku uzme u razmatranje protokol o priključenju Crne Gore Alijansi. Upravo tu leži problem, to što je vlast suprotno volji većine naroda, svoju političku sudbinu vezala za pitanje priključenja NATO-u“, objašnjava Zogović.
I novinar iz Podgorice Matija Nikolić smatra da je indikativno to što je samo noć pred saslušanje lidera DF-a Mandića i Kneževića, Specijalni državni tužilac izašao u medije i povezao čitavu priču sa ruskim državnim organima.
„Katnićeva priča ima političku pozadinu, što je vrlo opasno kada je reč o ovakvim sudskim procesima. Nije čudno da je čitava opozicija danas ujedinjena u bojkotu vlasti i borbe protiv aktuelnog režima“, poručuje Nikolić.
Marko Milačić, građanski aktivista iz „Otpora beznađu“ kaže da se nedemokratičnost vlasti u Crnoj Gori možda i najbolje ogleda u tome da ne žele da odluku o ulasku Crne Gore u NATO prepuste narodu koji bi se o tom pitanju izjasnio na referendumu.
„Crna Gora je u specifičnoj situaciji jer 84 procenta crnogorskog naroda smatra da odluku o učlanjenju Crne Gore u NATO treba doneti na referendumu, a takav stav ima i 68 odsto onih građana koji jesu za NATO. Crnogorska vlast pak negira referendum i ja verujem da je na delu nedemokratska, anticrnogorska, pa i anticivilizacijska politika“, kategoričan je Milačić.
Kakvu god da odluku donese administracija novog američkog predsednika, odluku o pristupanju Crne Gore Alijansi doneće narod Crne Gore na referendumu, organizovala ga vlast ili, u suprotnom, opozicija, uveren je Milun Zogović.
„Sva priča vezana za NATO integracije u Crnoj Gori je postavljena na nerealan način jer je Đukanović svoje veleizdaje počeo još 1999, kada je kao član Vrhovnog saveta odbrane tadašnje zajedničke države digao ruku da se zemlja brani od agresije NATO-a, da bi posle toga potrčao u zagrljaj svojih naredbodavaca u Briselu i prihvatio za saveznike ljude i Alijansu koja bombarduje njegovu domovinu. To je kasnije nastavio jednom od najsramnijih odluka u crnogorskoj istoriji — priznanjem lažne države Kosovo, da bi sad pokušao da promeni kompletnu istorijsku transverzalu Crne Gore“, kaže Zogović.
Mišo Vujović, međutim, veruje da će Đukanović, ukoliko organizuje referendum, dobiti onoliko glasova koliko mu je potrebno, ali je pitanje koliko će to da košta. On ističe da je u Crnoj Gori na vlasti mehanizam straha, a kontinuitet službi bezbednosti i dan-danas u rukama jednog čoveka. On međutim veruje da su, i pored svega što se u Crnoj Gori dešava, genetska komponenta i slobodarski duh građana Crne Gore ostali neoštećeni.
„Četrdeset osma godina je još sveprisutna u Crnoj Gori, stalno se preti nekim Golim otocima, gulazima, represijama… Mislim da ako se ta hipoteka straha, kojom se vlada punih 50-60 godina u Crnoj Gori, bude sklonila, a skloniće se samo kada ode jedan čovek, neće biti potrebe ni za tim referendumom. Odrastao sam na rečima ’Bog visoko, Rusija daleko‘, ali su sve oči građana Crne Gore uvek bile uprte u Rusiju“, kaže Vujović i dodaje da je ubeđen da će Đukanović u nekom svom narednom političkom mandatu biti jedan od ključnih političkih lidera u Srbiji.
Govoreći o raspletu situacije u Crnoj Gori, Vujović kaže da je optimista i da mu nadu daju neki novi, nekompromitovani mladi ljudi, bez „putera na glavi“ i bez mogućnosti da budu ucenjeni.
„Mislim da je ovo početak kraja ’gospodara gladi‘ i njegovih sluga“, zaključio je Vujović u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.
