Da je trenutno najrealniji scenario da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti, saglasan je i izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, koji to za Sputnjik obrazlaže činjenicom da oni ne bi u punoj meri odgovarali ni partijama na vlasti, ali ni onima koje su u opoziciji.
Jedno sigurno — prekompozicija
Razlozi za raspisivanje parlamentarnih izbora, pojašnjava dalje Klačar, mogu da budu jedino na nivou političke procene Srpske napredne stranke da može da napravi isti rezultat kao prošle godine, a da eventualno neka od izbornih lista ostane ispod cenzusa, ali se SNS najverovatnije na to neće odlučiti.
Vanredni izbori, dodaje Klačar za Sputnjik, ne odgovaraju ni opoziciji koja se, kako konstatuje, više bavi sama sobom nego koncipiranjem nekih novih politika.
„Koliko god različite strane priželjkivale i najavljivale parlamentarne izbore, utisak je da je veoma mali broj stranaka kojima ovi izbori, odnosno vanredni parlamentarni izbori, u ovom momentu odgovaraju“, jasan je Klačar.
Srbiju će definitivno posle predsedničkih izbora sačekati rekonfiguracija, odnosno prekompozicija političke scene, kaže sagovornik Sputnjika i naglašava da bi ta prekompozicija bi bila još izraženija u slučaju da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, i to iz nekoliko razloga.
„Najvažnija su dva razloga. Prvi je pojava Vuka Jeremića i Saše Jankovića, koji će sasvim sigurno imati političke ambicije i na taj način će postati neizostavan deo političkog života nakon ovih ili nekih sledećih izbora. Drugi razlog je da bi vrlo verovatno došlo do određenih pomeranja kad je reč o onim strankama, odnosno izbornim listama koje su prošle godine prešle cenzus“, tumači Klačar za Sputnjik.
Verovatno nije najrealniji scenario, precizira direktor Cesida, da bi pod postojećim okolnostima sve te liste prešle tih magičnih pet odsto imajući u vidu brojne interne probleme sa kojima su se susretale i Demokratska stranka Srbije, ali i koalicija okupljena oko Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića.
Vanredni parlamentarni izbori u ovom momentu ne bi odgovarali ni Socijalističkoj partiji Srbije jer ona nema svog predsedničkog kandidata i bila bi, prema Klačarevom mišljenju, u velikom problemu kako da objasni tu situaciju svojim biračima.
Srpska Radikalna stranka i pokret „Dosta je bilo“, zaokružuje priču Klačar, verovatno bi ostali na sličnom nivou kao na prošlim izborima.
Dok je ovakve opozicije…
„Ono što ostaje nepoznanica jeste u kom bi aranžmanu Vuk Jeremić izašao na te izbore, ali on svakako ima potencijal da pređe cenzus. Takođe, nejasno je da li bi Saša Janković bio deo nekog šireg tima sa Demokratskom strankom ili bi nastupio odvojeno“, smatra Klačar.
Ukoliko bi Janković, dodatno precizira Klačar, eventualno imao neku vrstu saradnje sa DS-om, verovatno da bi eventualni parlamentarni izbori bili dobri i za Demokratsku stranku, makar na nivou da osvoje nešto veći broj glasova nego što su to uradili 2016.
Koliko god bilo nezahvalno prognozirati generalno izborne rezultate, jer oni uvek donose određenu vrstu iznenađenja, Klačar ističe da je na osnovu anketa i trendova u poslednjih godinu dana vrlo je teško očekivati da bi koalicija okupljena oko SNS-a na tim eventualnim parlamentarnim izborima napravila lošiji rezultat nego što je to bilo 2016.
„Odnosno, kako se trenutno može videti iz istraživanja, politički kapital koji je SNS osvojio 2016. nije umanjen uprkos pojavi nekih novih aktera. Tako da sam posle ovih ili nekih budućih parlamentarnih izbora skloniji da će do prekompozicije doći među opozicionim strankama, nego što će to da ugrozi izborni rezultat vladajuće koalicije“, prognozira Klačar.
Vladajuća koalicija može da razmišlja o eventualnim izazovima, zaključuje direktor Cesida, tek kad na opozicionom polu dobijemo artikulisanu opoziciju sa jasnim programom i nekim novim liderima.
Dakle, na proleće samo izbori za predsednika. Pa priskočite. Izbor je, već sad, veliki.
