Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je ocenio da Putinov ukaz predstavlja „dokaz ruske okupacije“ i kršenje međunarodnog prava, a ambasada SAD u Ukrajini smatra da je ona su suprotnosti sa ciljevima Minskog sporazuma.
OEBS navodi da će odluka Rusije otežati realizaciju Minskog sporazuma, a istovremeno i da ona „faktički znači priznanje onih koji ta dokumenta izdaju“.
S formalne tačke gledišta, priznavanje pasoša DNR i LNR od strane Moskve nikako ne znači odbacivanje Minskih sporazuma — to je čisto humanitarni akt, s namerom da se olakša život i da se reše problemi žitelja Donbasa, koji žive pod blokadom Kijeva.
Ruski političari objašnjavaju da je to privremena mera, izazvana time što su ukrajinske vlasti prestale da izdaju dokumente žiteljima Donbasa, a „ljudi tamo i dalje umiru, rađaju se, a njihovim vozačkim dozvolama ističe rok“.
„Oni čak ne mogu ni da doputuju u Rusiju, dok svi ostali Ukrajinci mogu bez prepreka da prelaze rusko-ukrajinsku granicu. Jednostavno smo izjednačili njihova prava s ostalim državljanima Ukrajine“, rekao je ruski senator Vladimir Džabarov.
Analitičari navode da priznavanje pasoša ne znači i priznavanje nezavisnosti republika, kako mnogi spekulišu.
„Mnogi to što je Rusija priznala pasoše tumače kao prvi korak ka priznavanju nezavisnosti republika. Međutim, to je više iznuđena mera. Za Rusiju je od principijalnog značaja da ljudi, koji su se našli u veoma teškoj situaciji zbog uvođenja blokade od strane Kijeva, mogu bez ikakvih problema da dođu u Rusiju, recimo na lečenje. Osim toga, to je važno i u kontekstu bezbednosti, jer kroz istok Ukrajine diverzanti i teroristi mogu da prodru na teritoriju Rusije. Samim tim, priznavanje pasoša pomaže u tom aspektu. Skrenuo bih pažnju i na treći momenat — posle delimičnog zatišja u Donbasu sada su moguće žestoke provokacije. Mislim da naše obaveštajne službe imaju određene podatke o tome da bi moglo da se desi nešto što bi prouzrokovalo još veći talas izbeglica, a u tom slučaju bi ljudi iz Donbasa izbegli u Rusiju“, kaže za Sputnjik politički analitičar Stanislav Bišok.
Kremlj odbija da govori o tome u kojim bi uslovima Rusija eventualno mogla da se odluči da prizna samoproglašene republike.
„U ovoj situaciji, virtualne diskusije su neumesne i neprimenljive“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
On je rekao da je Putinov ukaz o priznavanju pasoša samoproglašenih DNR i LNR diktiran isključivo humanitarnim razlozima, s obzirom na „žestoku blokadu“ DNR i LNR.
S druge strane, sociološka istraživanja pokazuju da bi odluku o priznavanju samoproglašenih republika podržao svaki četvrti Rus (24 odsto njih).
Pitanje suvereniteta dve nepriznate republike nije nova tema. To pitanje se povremeno pokreće u ukrajinskoj javnosti, i svaki put izaziva bes u Kijevu.
„U principu, Porošenko za svaki potez Rusije govori da protivreči Minskim sporazumima i međunarodnom pravu, pa tako i za ovaj Putinov ukaz. Bez obzira na to šta Moskva čini ili ne čini, sve se to naziva ’kršenjem‘. Pritom, Kijev do sad nije priznao da već tri godine granatira Donjeck, uprkos svim sporazumima. Što se tiče Minskih sporazuma, tamo se pasoši DNR i LNR ne spominju. A takođe važno je istaći da priznavanje pasoša ne vodi ka priznanju republika, već tim potezom Moskva pokušava da na neki način natera Kijev da promeni svoj odnos prema ovim republikama, koje drži pod blokadom. Dakle, Rusija želi da nekako motiviše Ukrajinu, da je primora da poštuje Minske sporazume i da napravi određene korake u pozitivnom smeru po pitanju Donbasa. Što se tiče reakcije ambasade SAD u Kijevu tj. njihove zabrinutosti, to je ’dežurna‘ fraza, uobičajena formulacija. Porošenko može da maše tim saopštenjem i da govori: ’Gledajte, nas SAD i dalje podržavaju‘, iako je jasno da će podrška SAD Ukrajini biti daleko manja nego što je bila za vreme predsednikovanja Baraka Obame“, navodi Bišok.
Većina ruskih analitičara smatra da Moskva računa na ispunjavanje i poštovanje Minskih sporazuma svih strana u konfliktu i gaji nadu da će se situacija u Donbasu rešiti mirnim putem.
Kako god bilo, Putinov ukaz su pozdravili na jugoistoku Ukrajine. U ukazu se naglašava da se njime štite ljudska prava i slobode onih koji žive u Donbasu i da je ukaz potpisan u skladu sa „opštepriznatim principima i normama međunarodnog prava“.
Ukaz omogućava građanima DNR i LNR da sa dokumentima koje su im izdali njihovi organi bez ograničenja ulaze u Rusiju i da u njoj traže (i dobijaju) posao ili se školuju.
U ukazu se naglašava da će on biti na snazi sve do pronalaženja rešenja za „situaciju na istoku Ukrajine“, i precizira da će Rusija u celom tom periodu priznavati pasoše donbaskih republika, registarske tablice, fakultetske diplome i školska svedočanstva.
Takođe, ističe se i da Moskva na njihove vlasnike gleda kao na „građane Ukrajine“ ili „lica bez državljanstva“.
