Za komentar na vest da je preminuo Vitalij Čurkin, stalni predstavnik Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama, zamolili smo bivšeg predsednika Generalne skupštine Svetske organizacije i šefa diplomatije Srbije Vuka Jeremića, koji je tokom niza godina sarađivao sa uglednim ruskim diplomatom. On kaže da ne samo da je sa Čurkinom blisko sarađivao već su bili i porodični prijatelji.
— Mene je zaista šokirala ova vest. Vitalij Čurkin će sasvim sigurno ostati zapamćen kao najkompetentniji diplomata u istoriji Organizacije ujedinjenih nacija. Malo ko je ostavio tako dubok trag u UN, i ja zaista mislim da će se na njegovim delima učiti generacije. Imao sam privilegiju da blisko sarađujemo u različitim periodima, na različitim pozicijama, i mogu da kažem da sam od njega zaista mnogo naučio. Srbija će Čurkina pamtiti kao velikog i hrabrog prijatelja, na koga smo mogli da se oslonimo uvek i na svakom koraku. Ali Vitalij Čurkin nije bio gorostas samo u stručnom i intelektualnom smislu — on je plenio i kao čovek, toplinom i duhom pre svega. Mi smo bili i porodični prijatelji, dobro smo se poznavali privatno. Njegov odlazak je na prvom mestu ogroman gubitak za njegovu divnu porodicu, ali ja mislim da to važi i za Rusiju, i za Organizaciju ujedinjenih nacija, a mogu slobodno da kažem — i za svetski mir.
Da li bi, po vašem mišljenju, odlazak Vitalija Čurkina mogao da utiče na to u kojoj meri će se glas Srbije čuti u Ujedinjenim nacijama?
— Rusija ima čvrst i principijelan stav o svim pitanjima koja su vezana za Srbiju, taj stav je duboko usađen i on se neće menjati. U Čurkinu smo imali nekoga ko je taj čvrst stav na vrlo vešt način sprovodio u delo, i uvek smo i na svaki način bili maksimalno zaštićeni. Na jedan veoma stručan način se ta ruska politika prijateljstva prema Srbiji materijalizovala u UN. Ruska diplomatija je, naravno, velika diplomatija, i ja sam siguran da će ambasadora Čurkina na tom mestu zameniti neko ko je jednako stručan i dobronameran prema nama… Ali to iskustvo koje je on imao, te godine angažovanja na pitanjima vezanim za Balkan, to je nešto što zaista malo ko ima.
Da li se sećate neke situacije, neke scene ili anegdote iz vaše saradnje ili iz prijateljstva sa gospodinom Čurkinom, koja bi dočarala kakav je on čovek bio i kakav ste odnos imali?
— Mogu da se setim mnogo stvari. Sarađivali smo i kada sam bio ministar spoljnih poslova, sarađivali smo i kada sam bio predsednik Generalne skupštine UN… Izuzetno blisko smo sarađivali i tokom trke za generalnog sekretara UN, gde je Rusija igrala veoma značajnu ulogu. Jedna od stvari koju svakako nikad neću zaboraviti je naš prvi razgovor, kada sam mu rekao da ću se kandidovati za predsednika Generalne skupštine. On se tada nasmejao i pitao me: „Jesi li siguran da ćeš u toj trci istrajati do kraja, da se nećeš predomisliti? Biće teško, i biće puno onih koji su protiv“. Ja sam mu rekao da neću i da idem do kraja, i onda mi je on rekao: „Ako si siguran da ideš do kraja, imaćeš podršku Rusije —i pobedićeš“. I tako je i bilo.
