Rusofobi skinuli prvi skalp u Trampovoj administraciji

Flinova ostavka je iznuđena od predsednika i potpredsednika SAD, nezadovoljnih što im on nije dao potpunu informaciju o razgovorima sa ruskim ambasadorom, kaže predsednica UNS-a i dobar poznavalac američke politike Ljiljana Smajlović. Ona podseća da je Flin prvo rekao pa porekao da se sreo sa ruskim ambasadorom Sergejem Kisljakom i da je sa njim razgovarao o sankcijama.

​Ne može potpredsednik Majk Pens da u nizu emisija objašnjava da se Flin i ambasador nisu dotakli sankcija, a da se kasnije ispostavi da jesu, kaže Smajlovićeva. Na pitanje da li to znači da je razlog za ostavku narušeni integritet Flina, a ne pritisak rusofoba, ona objašnjava da je nova američka administracija pod napadom i Demokratske i Republikanske stranke — demokrate napadaju Trampa da bi mu naškodili, a republikanci da bi mogli da ga kontrolišu i ojačaju svoju stranu u tom odnosu koji nije dobar. Naime, dodaje ona, Tramp pokušava da potčini Republikansku stranku, a deo te stranke pruža žestok otpor i želi da kaže predsedniku: „Vi ćete zavisiti od nas i morate sa nama da sarađujete“.

U tom svetlu, prema mišljenju naše sagovornice, odnosi Trampa i Putina, odnosno Flina i Putina, bili su dobar teren za disciplinovanje Trampa zato što je američkoj javnosti lako da poveruje da Putin nekog ucenjuje.

Međutim, smatra Smajlovićeva, kad je reč o Flinu nije presudio njegov razgovor sa ruskim ambasadorom jer sada već bivši Trampov savetnik nije obećavao ukidanje sankcija, nego je on doveo u zabludu potpredsednika Amerike koji se kleo po televizijama da tog razgovora uopšte nije ni bilo.

Još jedan momenat u priči o Flinovoj ostavci je uloga obaveštajnih službi koje su želele da ga sruše jer im se zamerio ocenom da su politizovane. Smajlovićeva podseća da je uticajni demokratski senator Čak Šumer pre nedelju dana poručio Flinu da obaveštajne službe umeju da se osvete i da se iz sukoba sa njima ne može izaći kao pobednik.

„Ko god dođe na Flinovo mesto takođe će biti na udaru i čekaće se svako slovo koje on izgovori o Rusima“, primećuje Smajlovićeva.

Ona navodi kao primer vest da je državni sekretar Reks Tilerson čestitao Srbima Sretenje, a da nije pomenuo put Srbije u EU, što je agencija AFP odmah protumačila kao ustupak Putinu time što Vašington više neće podržavati Beograd na evropskom putu.

„Na Tilersona se vrši isti pritisak kakav se i do sada vršio oko Rusa. Šta god on uradi oni će reći da čini ustupak Putinu. Svi hoće da iskoriste već postojeću rusofobiju kako bi se Tramp i novi šef Stejt departmenta ponašali na određeni način“, napominje naša sagovornica.

Ona potvrdno odgovara na pitanje može li se onda reći da je Flin žrtva atmosfere u kojoj je maltene bogohulno govoriti o boljim odnosima sa Rusijom.

„Ali da je ta atmosfera toliko uspešna Tramp nikad ne bi postao predsednik. Sve što je govorio o Putinu bilo je glavno oružje protiv njega, pa je ipak izabran. Da, nastaviće se pritisci oko Putina i svako iz Trampove administracije će svaki dan morati da se brani da nije Putinov čovek“, smatra Smajlovićeva.

Dodaje da ništa drukčije nije ni u Srbiji gde se svaki potez Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića gleda kroz prizmu toga da li je to ustupak Rusiji i Putinu.

„To se dešava kod nas i u Americi i to nije novo. Ali ovde izgleda kao da su u Americi ti rusofobi skinuli prvi skalp u novoj Trampovoj administraciji i to zbog Putina“, navodi Ljiljana Smajlović, napominjući da ipak nije sve tako jednostavno i da to ne znači da će se sad skidati jedan skalp za drugim, a da će svaka optužba o vezi sa Putinom biti delotvorna toliko da se uruši kohezija unutar Trampove administracije.

Kad je reč o uticaju Flinove ostavke na odnose Moskve i Vašingtona, prema mišljenju političkog analitičara, profesora Moskovske akademije narodne privrede i državne uprave Aleksandra Mihajlenka, ona se neće odraziti na dijalog dve zemlje.

„Osobine konkretnih ljudi koji su zaduženi za ovaj ili onaj pravac jesu važne, ali naređenja koja im daje predsednik zemlje ipak imaju veći značaj. Sve zavisi od Donalda Trampa, stoga promena savetnika neće uticati na saradnju Rusije i SAD. Ukoliko je za SAD normalizacija odnosa sa Rusijom zaista od velike važnosti, sporedno je ko obavlja funkciju savetnika“, smatra Mihajlenko.

On podseća da je vršilac dužnosti savetnika Kit Kelog pola života služio u specijalnim jedinicama i da je svestan značaja borbe protiv terorizma, a „ako je to jedan od prioriteta nove administracije, Kelog bi mogao da odigra važnu ulogu u saradnji dve zemlje“.

Majlenko istovremeno ističe da u telefonskim razgovorima Flina sa ruskim ambasadorom ne vidi ništa neobično. Posao diplomate je, kaže, zahtevan i o nekim osetljivim pitanjima se razgovara privatno, jer se ozbiljne odluke ne donose preko noći, već postepeno.

„Ne vidim ništa kriminalno u činjenici da su neka pitanja razmotrena pre Trampove inauguracije. A što se tiče ’curenja‘ poverljivih podataka iz predsedničke administracije, to je veoma loša poruka za strane diplomate, koje rade u Vašingtonu“, zaključuje Mihajlenko.