Portparol tog Komiteta Svetlana Petrenko precizira da je reč o raketi „Točka U“, koja je korišćena tokom granatiranja naselja u regionu Luganska.
Ukrajina će svakako biti jedna od tema prvog sastanka ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i novog američkog državnog sekretara Reksa Tilersona. Kako je Lavrov rekao, ti razgovori se očekuju u najskorije vreme.
Lavrov je izneo i rusko viđenje situacije u Ukrajini, podsetivši da je dogovoreno aktiviziranje napora u normandijskom formatu, ali da prethodno treba osigurati bezbednost na terenu.
I Porošenko je, kaže, pozivao na to, pritom odbijajući da ubrza političke reforme i tražeći da se prvo osigura potpuna bezbednost.
„Čim se ispostavilo da je to moguće ako se poštuje dogovoreno, on je shvatio da će sada od njega tražiti političke reforme: zakon o amnestiji, zakon o posebnom statusu Donbasa potvrđen i ustavom i održavanje izbora, a sve u dogovoru sa Donjeckom i Luganskom. A kad je to shvatio, razumeo je da su mu politički dani odbrojani ako te predloge iznese u Vrhovnoj radi. I tada mu je palo na pamet da ne bi bilo loše da zatvori oči na ono što će raditi dobrovoljački bataljoni, a možda i da im suflira da treba pripucati a da sve, kao i uvek, svali na ustanike i Rusiju u nadi da će Zapad opet početi da proziva rusko rukovodstvo“, rekao je Lavrov.
Kao jedini plus naveo je da na Zapadu ipak počinju da razumeju koliko vredi ukrajinska vlast i njena uveravanja da želi da sprovede minske dogovore.
Prema mišljenju Lavrova, potpunu odgovornost za zaoštravanje stanja snosi ukrajinska strana, pre svega dobrovoljački bataljon, a za razrešenje krize neophodan je povratak na ideju decentralizacije Ukrajine.
Šef ruske diplomatije je faktički najavio koja će biti pozicija Rusije u budućem radu sa Vašingtonom na ukrajinsku temu, a ta pozicija se svodi na nekoliko osnovnih tačaka: Ukrajina je zona uticaja Rusije, pa se svima ostalima predlaže da odustanu od projekta demonstriranog poslednjih godina, koji je besperspektivan, mnogo košta a ne donosi nikakvu korist. U tom slučaju Moskva je spremna da zaboravi i oprosti sve probleme koje je zbog ovoga imala.
Aleksej Martinov, direkor Instituta za moderne države, ističe da za zapadne partnere Rusije nije novina da su Ukrajina, kao i čitav postsovjetski prostor, u nekom smislu zona interesa Rusije, kao i zona njene istorijske odgovornosti.
„Ali to ne znači da će, kad SAD i druge zapadne zemlje budu okrenule leđa razorenoj Ukrajini, a verujem da će se to uskoro desiti, Rusija odmah o svom trošku obnavljati uništenu ukrajinsku privredu i infrastrukturu. Ko je režirao krizu, mora i da snosi troškove“, primećuje Martinov.
Drugi zaključak koji se nameće iz izjava Lavrova jeste da će Moskva rešavati ukrajinski problem kako ona nađe za shodno, a instrument za to vidi u decentralizaciji. Prema rečima Martinova, odavno je jasno da je decentralizacija najbolja opcija za Ukrajinu.
„Decentralizacija je maltene jedini način da se sačuva ukrajinska državnost, ali se Kijev protivi ovakvim opcijama, jer bi to stvorilo ozbiljne prepreke za tajkune, koji samo žele da prisvoje mrvice sovjetskog nasleđa i da odu u inostranstvo. Odluka o decentralizaciji, to jest očuvanju Ukrajine, trebalo bi da zavisi isključivo od ukrajinskih građana. Drugo je pitanje da li većina naroda želi decentralizaciju… Ako ne, onda je to put u ambis za ukrajinsku državnost“, naglašava ruski ekspert.
Kako stoje stvari, ako Zapad, uključujući SAD, nije spreman da prihvati ruske predloge, Moskva je izgleda voljna da sačeka još nekoliko godina. Lavrov je pomenuo da su diskusije o Ukrajini počele još u proleće 2014, a da su su se posle tri godina konfrontacija i raznih provokacija na kraju vratili na isto.
Po oceni Martinova, zapadni političari znaju ali ne smeju javno da govore o neuspehu njihovog plana u Ukrajini.
„Zapadni partneri odlično shvataju da je njihov projekat ’Ukrajina‘ propao. Cilj tog projekta nije bilo blagostanje i visoki standard građana, već stvaranje uslova za uvlačenje Rusije u dugi i krvavi rat u centru Evrope. Taj plan nije uspeo, naprotiv, zbog njihove nespretnosti, počeo je proces raspada Ukrajine. Zapadni političari su svesni toga, ali ne smeju da govore o tome javno“, konstatuje sagovornik Sputnjika.
