Za njega se u Nemačkoj kaže da ohrabruje i miri, i da je sreća što u eri „trampizma“, antiintelektualizma, desnog populizma i borbe protiv ozbiljnih političara postoje i establišment i ljudi poput Štajnmajera.
Šta, međutim, izbor ovog socijaldemokrate po političkom uverenju, pravnika po obrazovanju i protestanta po verskom opredeljenju može značiti za Srbiju, kojoj je na putu ka Evropskoj uniji podrška Berlina neophodna, a ekonomska saradnja izuzetno važna?
U diplomatskoj „borbi“ za naklonost Berlina, u kojoj nema definitivnih pobeda posle kojih sledi baškarenje na „lovorikama“, gde se kontakti uspostavljaju filigranskom tehnikom, a svaka personalna promena u vrhu države s pažnjom prati, jedno je jasno — Beograd od sada u predsedničkom dvorcu „Belvi“ ima velikog poznavaoca srpskih političkih prilika i političara čija je retorika uvek bila odmerena i jasna.
Za razliku od odlazećeg predsednika, harizmatičnog sveštenika iz Rostoka Joahima Gauka, koji se u toku svog mandata nije posebno bavio ni Balkanom ni Srbijom, Štajnmajer poznaje i događaje i ljude — od vremena vlade Zorana Đinđića do vlade Aleksandra Vučića.
Štajnmajer je u brojnim posetama Beogradu, ali i Prištini, i u razgovorima u Berlinu sa srpskim političarima znao da poruči da Nemačka ostaje iskren i pouzdan partner Srbiji na njenom putu ka EU, da za Srbiju nema novih uslova, da su bilateralni odnosi izrazito bliski i prijateljski, kao i da ponudi pomoć u poplavama i ukaže na opasnost od lažnih azilanata.
Za Srbiju bi moglo biti od značaja i to što novi šef nemačke države, kako se kaže, ima korektne odnose sa Moskvom, za razliku od Gauka, oštrog kritičara Kremlja, koji u toku svog mandata nije bio u državnoj poseti Rusiji.
Današnji izbor Štajnmajera prvi je veliki izbor u ovoj godini — na jesen se, naime, održavaju savezni izbori i trka za „kancelarsku fotelju“ u kojoj će učestvovati i Angela Merkel, a iz redova Štajnmajerovih socijaldemokrata, kao kancelarski kandidat, i Martin Šulc, pa se analitičari pitaju da li je danas „povučen konac“ daljih promena u vrhu države, pa i drugačije politike Nemačke po brojnim pitanjima.
Ipak, izbor Štajnmajera, kojem oko 60 odsto Nemaca veruje, kako su se izjasnili, a koji je nekada bio šef Kancelarske službe bivšeg kancelara Gerharda Šredera, te dva puta šef diplomatije, ostavlja prostor za uverenje da će Srbija ostati „na radaru“ najmoćnije evropske zemlje.
Izvor: Tanjug
