„Posoljski prikaz“ (Ambasadorski ukaz) izdat je u Rusiji za vreme Ivana Groznog (1549. godine), prvi put se spominje u istorijskim dokumentima upravo 10. februara, iako je istorija razvoja diplomatskih odnosa počela znatno ranije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je diplomatama čestitao praznik i istakao je da se diplomatska služba Rusije može ponositi svojim uspesima, iako izazovi sa kojima se suočavaju vremenom ne postaju lakši, već naprotiv — sve teži. On je ocenio da se spoljna politika zemlje nalazi u stalnoj borbi protiv terorizma.
Putin je istakao da još mnogo treba uraditi za rešavanje konflikata na ruskim granicama i u celom svetu, a da u fokusu pažnje treba da bude borba protiv terorizma i ekstremizma, koje je „nemoguće pobediti bez ujedinjenja svih zemalja“.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov čestitao je praznik ruskim diplomatama. On je rekao da u osnovi rada ruskih diplomata leži naporan rad uložen u formiranje ravnopravnih odnosa zasnovanih na uzajamnom poverenju sa svim partnerima.
„Mi nikome ništa ne namećemo, nikoga ne učimo životu, ne pokušavamo da izvučemo jednostrane koristi“, dodao je Lavrov.
Ministar je takođe istakao da se Rusija dosledno zalaže za poštovanje suvereniteta i prava naroda da sam odredi svoju sudbinu.
Lavrov je naglasio da ruske diplomate rade časno i časno žive od svog rada, ali da se dešavaju i tragedije kao što je ubistvo ambasadora Andreja Karlova u Turskoj.
On je podsetio da je Dan diplomata u Rusiji osnovan ukazom predsednika 2002. godine, ali da tradicija ruske diplomatije ima svoje duboke korene već vekovima. Još 838. godine ruska misija je upućena u Konstantinopolj, a 860. godine Rusija je potpisala sa Vizantijskom imperijom Ugovor „O miru i ljubavi“.
Zvanična predstavnica ruskog MIP-a Marija Zaharova je uoči svog profesionalnog praznika otkrila da saradnici MSP-a Rusije maštaju „o miru u celom svetu“. To bi, prema njenim rečima, bio najbolji poklon diplomatama.
Ruska diplomatija tradicionalno igra ključnu ulogu u sprovođenju spoljne politike zemlje, snažno brani nacionalne interese Rusije, daje značajan doprinos obezbeđivanju globalne stabilnosti i sigurnosti.
Prema zvaničnim podacima, danas u MIP-u u Rusiji i u njegovim predstavništvima u inostranstvu radi oko 12 hiljada osoba. Trećinu predstavljaju profesionalne diplomate od kojih otprilike četvrtinu čine osobe mlađe od 30 godina. Ogromna većina diplomata govori najmanje dva strana jezika, dobro se orijentiše u realijama savremene spoljne politike, visoko je kvalifikovana i ume da koristi informativne resurse na odgovarajućem nivou, razume se u pitanja svetske kulture i nauke.
