Pitanje revizije tužbe BiH protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde inicirao je bivši tužilac Haškog tribunala Džefri Najs, gostujući na tribini u Sarajevu, smatra naš sagovornik.
„Tužilac Najs je rekao da ima novih dokaza i pozvao se na slučaj Radovana Karadžića. Na izvestan način je sam sebe preporučio da bude agent strane koja tuži Srbiju i da vodi postupak. Nakon toga je krenulo komešanje i zahtevi za revizijom“, objašnjava Simić.
On smatra da sve to može imati velike i štetne posledice po odnose u BiH i u regionu.
„Srbija kao ozbiljna država ne bi trebalo da se obazire na ova događanja, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebalo bi i morao da poseti Bosnu i Hercegovinu. Državna politika se vodi zbog državnih interesa i ne podleže jeftinim dnevnopolitičkim provokacijama“, kaže Simić.
Prema rečima našeg sagovornika, pretnja Sarajeva Beogradu tužbom je posledica sukoba unutar bošnjačkog naroda.
„Imamo saznanja i da određeno ’političko podzemelje‘ sada dovodi Izetbegovića u situaciju da mora da podnese takav zahtev jer se na njega vrši pritisak koji nije objektivan“, kaže Simić i naglašava da cela priča ima političke konotacije sukoba unutar bošnjackog naroda.
Banjalučki advokat objašnjava da se revizija može podneti ako se nakon donošenja presude pojave nove činjenice — dokazi koji su postojali pre donošenja presude, a jedna od strana za njih nije znala, niti ih je mogla pribaviti bez svoje krivice, a pritom da nova činjenica ima takvu dokaznu snagu da bi rezultirala donošenjem drugačije presude.
„Ispuniti ove standarde u praksi je gotovo nemoguća misija. Zbog toga sam zbunjen izjavom Džefrija Najsa, da sudski postupak protiv Karadžića nudi nove dokaze. Postoje i utvrđeni rokovi u kojima se to može tražiti. Objektivni rok je deset godina i on ističe 27. februara ove godine. Subjektivni rok je šest meseci od saznanja za novu činjenicu. Kada se zna da je presuda Karadžiću izrečena 25. marta 2016. godine, može se zaključiti da ne postoje pretpostavke za podnošenje ozbiljnog zahteva za reviziju. Međutim, stranka može uputiti zahtev, iako on ne ispunjava standarde propisane Članom 61, ali je to pitanje ozbiljnosti države, njenog kredibiliteta“, kaže Simić.
„Predsedništvo sagledava ima li pravnih uslova za reviziju, političke koristi od takvog čina i eventualne političke štete za odnose u BiH i regionu. U slučaju da odluči da BiH ide u reviziju tužbe, onda imenuje novog agenta, pravi plan i obezbeđuje potrebna sredstva. Sakib Softić više nije agent BiH, jer je postupak okončan, a podnošenjem revizije otvara se novi postupak. Ovaj stanard se danas primenjuje svuda u svetu. Znači, u ovom momentu ne postoje iole ozbiljne pravne pretpostavke i odluke institucija da se ide u reviziju“, kaže Simić.
Banjalučki advokat dodaje da bi BiH, u slučaju da Izetbegović preko Softića podnese zahtev za reviziju, pretrpela veliku štetu i bila deklarisana kao zemlja u kojoj ne postoji vladavina zakona.
„To bi bio akt i stav samo jednog naroda, a BiH se sastoji od dva entiteta i tri naroda. U izvesnom smislu, to bi potrđivalo da je BiH apsurdna zemlja. Apsolutno ne postoje bilo kakvi razlozi za strah jer ovo je jeftina pravnopolitička priča koja će najviše štete naneti Izetbegoviću i njegovim sledbenicima“, naglašava Simić.
