Svi vulkanski sistemi su pod stalnim nadzorom geofizičara koji su primetili da se kora sistema širi, kao i da je povećana geotermalna i seizmička aktivnost.
Poslednjih nekoliko meseci vulkan Katla, koji se nalazi ispod glečera Mirdalsjekidl, posebno je aktivan nakon niza velikih zemljotresa u toj oblasti. „Island magazin“ navodi da je poslednji zemljotres prošlog četvrtka bio jačine 4,3 stepena.
„Katla je tokom nekih godina više aktivan, a nekoliko godina je manje aktivan vulkan. Prošle godine, od jesenas, bio je aktivniji, iako još nije postavio rekord“, rekao je geofizičar Paul Ejnarson lokalnim novinama „Frjetabladid“.
Poslednja erupcija Katle bila je 1918, iako je tokom istorije on eruptirao na svakih 60-80 godina. To znači da je unutrašnji pritisak visok, a vulkan je odavno trebalo da eruptira. Povećana aktivnost vulkana dovela je do toga da je Odeljenje za civilnu zaštitu i vanredne situacije pozvalo naučnike i druge posmatrače još bliže obrate pažnju na vulkan.
Hekla je još jedan od aktivnih vulkana koji kasni sa erupcijom, jer obično eruptira na svakih 10 godina, a nije bio aktivan od 2000. godine. Preko leta je otkriveno da se magmatska komora ubrzano puni, što ukazuje da bi ova vulkanska kupa mogla da eksplodira u bilo kom trenutku. Obično ovaj vulkan ne daje gotovo nimalo upozorenja pred erupciju.
Ova dva vulkana ispod glečera Vatnajekidl takođe su bila pogođena nedavnim jakim zemljotresima, što je dovelo do toga da se i njihove magmatske komore ubrzano pune.
„Od tri vulkana, erupcije Baurdarbunga i Katle predstavljaju najveću pretnju za ljude“, piše „Island magazin“. „Erupcija Katle izazvala bi problem sa glečerima koji ugrožavaju oblasti u kojima se može očekivati veliki broj ljudi u bilo kom trenutku, uključujući selo Vik na jugu Islanda, ali i crne peščane plaže Soulhejmasandur, gde olupina aviona DC-3 svakog dana privlači veliki broj posetilaca“.
Osim opasnosti od same magme, erupcije mogu da stvore stubove pepela koji predstavljaju značajnu pretnju za avionski saobraćaj.
Glavne vulkanske erupcije mogu da budu kataklizmički događaji koji, u najekstremnijim slučajevima, utiču na globalne vremenske prilike. Erupcija procenjenih 14 triliona litara lave iz kratera Laki 1783. godine ubila je oko 10.000 ljudi na Islandu (četvrtinu stanovništva ostrva), izazvala sumpornu izmaglicu u Evropi, glad u severnoj Africi i izuzetno dugu i hladnu zimu u Severnoj Americi.