Nakon što su propali pregovori vladajuće partije VMRO-DPMNE i albanske Demokratske unije za integracije, makedonski predsednik Đorđe Ivanov odlučio je da mandat ponudi onoj stranci koja mu dokaže da ima parlamentarnu većinu od najmanje 61 poslanika. Međutim, uprkos tome što lider SDSM-a Zoran Zaev nije predočio dokaze da je prikupio dovoljan broj potpisa, on je ipak saopštio da su pregovori o formiranju nove vlade sa najsnažnijom albanskom partijom u završnoj fazi.
Ubrzo se zatim oglasio i lider VMRO-DPMNE Nikola Gruevski koji je zapretio da svako ko formira koaliciju bez najsnažnije partije, koja je odnela najveći broj mandata na održanim parlamentarnim izborima, može da očekuje probleme.
Novinar iz Skoplja Milenko Nedelkovski za Sputnjik kaže da Zaev, iako misli da je počeo pregovore sa Vladom, on to zapravo nije učinio. „U Makedoniji svako tumači trenutnu situaciju kako želi, a defakto je situacija sasvim suprotna“, tvrdi on.
Prema njegovim rečima, pored tog broja poslanika koji mandatar mora da sakupi, on mora da ispuni još dva glavna uslova — da garantuje predsedniku da je zadržana unitarnost Makedonije, kao i da će reformska opredeljenja Makedonije biti implementirana. Dakle, ocenjuje, u pitanju je jako uslovljena mogućnost formiranja vlade.
Sa druge strane, objašnjava Nedelkovski, Zaev licitira na sve strane, iako njegovo vreme polako ističe, s obzirom na to da što se više čeka na konačnu odluku o koaliciji SDSM sa Albancima, to je ta mogućnost sve slabija. U slučaju da ni on ne uspe da formira većinu, održaće se novi izbori.
Na pitanje kako komentariše poruku Gruevskog da formiranje koaliciju bez VMRO-DPMNE može da izazove probleme, Nedelkovski kaže da ta izjava ipak ne bi trebalo da se protumači kao mogući poziv na nove proteste.
„Gruevski nije zapretio da će reakcija uslediti već sutradan već da bi neka naredna situacija mogla da izazove određene probleme. Bilo kako bilo, situacija u zemlji je napeta, i to do nivoa toga da je normalno građanstvo, dakle oni koji vole svoju zemlju, na ivici eksplozije. To se može videti, osetiti i čuti“, upozorio je on.
Nedelkovski je dodao da trenutno takav neželjeni scenario sputava isključivo Gruevski, i to zbog velikog poverenja koji narod ima u njega, iako se postavlja pitanje koliko će to još on moći da čini.
A bilo to slučajno ili ne, baš u ovom trenutku oglasio se i republikanski kongresmen Dejna Rorabaher, poznati albanski lobista u SAD, koji je predložio da bi granice na Balkanu trebalo redefinisati i to podelom Makedonije, tako da jedan deo pripadne Bugarskoj, a drugi Kosovu.
Nedelkovski tvrdi da je u pitanju neozbiljna priča, kao i da je Rorabaher „albanski plaćenik“ koji je, kako kaže, finansiran iz sredstava sakupljenih od prodaje ljudskih organa i šverca droge. „To je komična figura, neka predlaže šta hoće, ali pre toga neka sagleda probleme u sopstvenoj zemlji, jer je više nego očigledno da Amerika ima iste muke koje imaju i balkanske države“, kaže on.
Ubrzo zatim je i zvanično Skoplje zatražilo od Stejt departmenta da se ogradi od te izjave uz komentar da Rorabaher time „potpiruje nacionalističku retoriku u regionu“, što je naišlo na odgovor američkih zvaničnika da stav SAD prema toj zemlji ostaje nepromenjen, odnosno da Vašington prepoznaje i podržava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Makedonije.
Uporedo sa svim dešavanjima, u Skoplje sutra stiže i komesar EU Johanes Han, a kako su izvestili makedonski mediji, cilj njegove posete nije razgovor o formiranju nove vlade već učešće na sastanku koji će okupiti ministre spoljnih poslova, energetike i ekonomije šest zemalja Zapadne Evrope.
Međutim, mnogi makedonski zvaničnici i mediji ne isključuju mogućnost da će Han na marginama tog skupa održati i bilateralne sastanke sa liderima parlamentarnih stranaka, te najavljuju da će se sastati i sa predsednikom Ivanovim.
