Iza vesti o normalizaciji civilnog avio-saobraćaja na liniji Beograd—Priština koju su preneli gotovo svi srpski mediji, krije se namera NATO-a da sačuva kontrolu nad vazdušnim prostorom Kosova i Metohije, bez koje bi ostala ukoliko bi Srbija ponovo postavila svoje radare na Kopaonik, saznaje Sputnjik od izvora bliskog Vladi Srbije.
Iako se u medijima, povodom obrazovanja Radne grupe za razmatranje pitanja normalizacije vazdušnog saobraćaja na Balkanu, na prvom mestu ističu prednosti uspostavljanja civilnog vazdušnog saobraćaja i uspostavljanja avio-linije Beograd—Priština, glavni razlog stavljanja ove teme na dnevni red briselskog dijaloga je zaštita interesa NATO-a.
Kosovsku javnost je krajem prošle godine uzbudila „vest“ koju je vlada u Prištini demantovala da je reaktiviran radar srpske vojske na Kopaoniku koji je NATO bombardovao 1999. godine. Sa tim radarom dometa 400 kilometara, Srbija bi u potpunosti kontrolisala Kosovo i Mediteran, javili su prištinski mediji, ali je vlada u demantiju objasnila da Kfor redovno vrši kontrole i da se mesto na kome se nalazio radar Vojske Srbije „nalazi unutar Republike Kosovo“, na Pančićevom vrhu.
U odluci Vlade Srbije o obrazovanju Radne grupe (objavljenoj u Službenom glasniku 31. januara, stupila na snagu 8. februara) kao prva dva zadatka ovog tela navode se „nastavak razgovora i predlaganje mogućih rešenja u cilju ponovnog otvaranja vazdušnog prostora za civilni vazdušni saobraćaj iznad Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“ i „otpočinjanje razgovora i predlaganje mogućih rešenja radi uspostavljanja avio-linije Beograd—Priština za civilni saobraćaj“.
Tek kao treća i poslednja stavka naveden je „nastavak razgovora i predlaganje mogućih rešenja za ponovno posedanje radarskog položaja ’Kopaonik‘ sa primarnim i sekundarnim radarom za vojne i civilne potrebe“.
Međutim, ako se pogleda sastav Radne grupe kojoj predsedava ministar odbrane Zoran Đorđević, u kojoj od ukupno 15, četiri člana dolaze iz tog ministarstva (dva generala i dva pukovnika) kao i da je jedan od članova i komandant helikopterske jedinice MUP-a Srbije, jasno je da će se oko treće tačke lomiti koplja u budućim pregovorima.
Inače, kad je reč o normalizaciji civilnog avio-saobraćaja iznad Kosova i Metohije, pilot Zoran Modli kaže za Sputnjik da bi nam svako oslobađanje bilo kog dela vazdušnog prostora puno značilo. Prema njegovim rečima, mogućnost direktnog sletanja u Prištinu aviona „Er Srbije“ bila bi dodatna korist.
„Mislim da je otvaranje linije Beograd—Priština mnogo značajnije nego otvaranje linija ka nekim drugim destinacijama koje ’Er Srbija‘ drži. Priština je jedan ogroman sabirni centar, neka vrsta balkanskog Frankfurta, odatle ide mnogo ljudi na razne strane, a putnici nikad ne gledaju koja ih kompanija vozi nego koja im pruža najbolje uslove za prevoz i najpovoljniju cenu. Za ’Er Srbiju‘ bi ovo trebalo da znači više nego otvaranje bilo koje destinacije u krugu od nekoliko stotina kilometara“, smatra Modli.
