Anton Mardasov, šef sektora za bliskoistočne konflikte na moskovskom Institutu za inovativni razvoj, za Sputnjik objašnjava da je Jordan jedan od komandnih centara iz kojih se koordiniraju sve operacije protiv DAEŠ-a, Nusra fronta i Fateh el Šama na jugu Sirije.
Prema njegovim rečima, u bazi kraljevskih specijalnih jedinica obučavali su se pripadnici sirijske opozicije, odnosno Nove sirijske armije koju je porazio DAEŠ.
„U jordanskoj bazi je smešten i međunarodni kontingent, uključujući britanske specijalce, koji se čas nalaze na teritoriji Sirije, a čas — u Jordanu. Jordan igra važnu ulogu i kada je reč o dijalogu sa opozicijom, uključujući, na primer, koaliciju Južni front, koju čini 49 grupa Sirijske slobodne armije. To je umerena opozicija u pravom smislu reči, sastavljena je od Sirijaca, između ostalog i od bivših vojnika. Ova koalicija je već odavno u stanju primirja sa zvaničnim Damaskom“, kaže Mardasov za Sputnjik.
Od početka sukoba u Siriji, Jordan prihvata izbeglice, a na sirijsko-jordanskoj granici se nalazi veliki broj kampova. Mardasov ipak ukazuje da je Jordan blizak sa Zapadom, ali i da se bori protiv terorizma.
„Može se reći da Jordan sprovodi interese NATO-a i opozicije, a istovremeno se bori protiv DAEŠ-a i drugih islamističkih organizacija, jer su se radikalni islamisti pojavili i na teritoriji te zemlje, što izaziva veliku zabrinutost u Amanu. Stoga, možemo samo da pozdravimo činjenicu da Jordan učestvuje na pregovorima u Astani. Iskustva Amana bi mogla da budu korisna za uspostavljanje dijaloga sa opozicijom. Osim toga, Jordan je pod velikim uticajem Saudijske Arabije i SAD, i može se reći da na ovim pregovorima indirektno zastupa interese tih zemalja, koje zasad ne učestvuju u ovom formatu“.
Susret u Astani bio je prvi sastanak zajedničke radne grupe Irana, Turske i Rusije o kontroli prekida vatre u Siriji, osnovane u skladu sa sporazumima postignutim na međunarodnom sastanku održanom 23. i 24. januara, na kom su učestvovali i predstavnici UN i Jordana. Sledeći sastanak biće održan 15. i 16. februara.
Aleksandar Gusev, direktor moskovskog Instituta za strateško planiranje kaže da za stolom u Astani sedi operativni tim formiran za rešavanje taktičkih pitanja u sirijskom konfliktu.
„Tim je zadužen za implementaciju režima tišine, koncipiranje mera za kontrolu i sprečavanje kršenja primirja, humanitarna pitanja, jačanje poverenja između takozvane umerene opozicije i sirijske vlade, kao i za razmenu podataka. To je veoma važan i komplikovan posao, stoga će se sastanci operativnog tima održavati veoma često i u različitim zemljama koje učestvuju u rešavanju sirijske krize“, rekao je Gusev za Sputnjik.
On je podsetio da je i dalje aktuelno pitanje odvajanja umerene opozicije, čiji su predstavnici učestvovali na pregovorima u Astani, od terorista. U Siriji trenutno ratuje više od 50 terorističkih grupa, na koje se režim prekida vatre i dalje ne odnosi.
U Astani su krajem januara prvi put nakon skoro 6 godina oružanih sukoba u Siriji vladina delegacija i opozicija sele za isti pregovarački sto, mada direktnog kontakta bez posrednika nije bilo. Da bi ubrzala političke pregovore Moskva je sirijskoj opoziciji dala nacrt novog Ustava Sirije.
Aleksandar Gusev kaže da je za Rusiju od principijelnog značaja činjenica da su u timu Iran i Turska, koje Moskva doživljava kao saveznike u sirijskom konfliktu, ali da bi trebalo da i SAD budu deo tog mehanizma.
„Bez Vašingtona je skoro nemoguće rešiti ovu bliskoistočnu krizu. Pritom, smatram da upravo SAD moraju da naprave prvi korak i da iskažu interesovanje za učešće u ovom formatu. Zasad se Vašington nije oglasio tim povodom, ali verujem da bi učešće SAD u implementaciji onog što je dogovoreno u Astani ohrabrilo i predstavnike takozvane umerene opozicije koji se spremaju za pregovore u Ženevi krajem februara“, kaže Gusev za Sputnjik.