Ferid Sedun, jedan od učesnika pregovora, za Sputnjik kaže da su pregovori bili uspešni i da su predstavnici sirijskih vlasti obećali da će razmotriti zahteve Kurda da se formira federacija. Kurdi se, kaže, nadaju pozitivnom rezultatu.
Jurij Nabijev, bivši glavni urednik ruskog „Kurdistana“, predsednik društva za saradnju sa Kurdima, kaže za Sputnjik da je jasno da sistem državnog uređenja, koji je bio u Siriji pre rata, više nije održiv, i da je federalizacija najbolja opcija.
„Kurdske stranke i organizacije na različite načine tumače federalizaciju. Recimo, model na kojem insistira Kurdski nacionalni savet skoro se ne razlikuje od modela Iračkog Kurdistana, a to se tiče i ustava. Važno je istaći da Kurdi neće odustati od ideje federalizacije. Oni imaju dobro opremljene i iskusne vojne jedinice, i, naravno, njihovo mišljenje mora da se uzme u obzir“, rekao je Nabijev.
Kako ističe, zahtev Kurda ne ugrožava teritorijalni integritet Sirije, ali je za sada nemoguće proceniti kakva će biti situacija u Siriji do kraja godine i kako će to uticati na zahteve predstavnika kurdskog naroda.
Nabijev napominje da Rusija podržava sve reforme koje vode ka normalizaciji odnosa u Siriji. On podseća da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nedavno izjavio da je federalizacija unutrašnje pitanje i da bi odluku trebalo da donesu isključivo građani Sirije.
„Ne mislim da je Rusija protiv federalizacije, ali ona smatra da sve se mora rešavati putem dijaloga i dogovora. U svakom slučaju, rusko posredovanje po tom pitanju je veoma važno, jer Moskva ima dobre odnose i sa Damaskom i sa Kurdima“, navodi naš sagovornik.
Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže za Sputnjik da je najizglednije rešenje u Siriji stvaranje federacije koja će imati verovatno tri članice.
„Najveću koja bi bila pod direktnom kontrolom Damaska i trenutno sirijske vlade i predsednika Bašara el Asada. Druga članica bila bi kurdska i treća autonomna oblast verovatno će biti pod nadležnošću Turkomana, odnosno ljudi turske nacionalnosti iz Sirije“, kaže Janković.
On ukazuje da su odlazeća američka administracija i deo EU zainteresovani da umanje jačanje Rusije na prostoru azijskog dela Bliskog istoka. Smatra takođe da je federalizacija jedino moguće rešenje za spasavanje Sirije.
„To bi sprečilo nastavak građanskog rata, ali ovoga puta ozbiljnijeg između Turkomana uz podršku Turske i Kurda i sirijskih vlasti. A s druge strane to je deo šireg pokušaja stabilizacije dela Bliskog istoka“, kaže Jovanović i dodaje da Rusija radi na stabilizaciji tog dela sveta uz podršku drugih zemalja.
Rusija je zainteresovana za stabilizaciju u regionu iz više razloga, od vojno strateških da obezbedi Kavkaz, prostor bivših sovjetskih republika, do kontrole energenata.
Na pitanje koliko će federacija u okviru Sirije uticati na situaciju u regionu, Janković kaže da ako ta federacija bude sastavljena od bar tri članice, gde će jedna da bude neka vrsta autonomne oblasti za Turkmane, onda će to zadovoljiti Tursku.
„Ako ne bi dobili bilo kakvu autonomiju u okviru Sirije, u šta sumnjam, onda Turska ne bi mogla da se složi s ovim rešenjem i nastojala bi da dezavuiše uspostavu mira. Jer u tom slučaju oni ne bi imali čime da pariraju Kurdima u samoj Siriji i Kurdi bi onda gledali da destabilizuju samu Tursku. Toga se oni najviše plaše i zato će nastojati da dobiju neku vrstu autonomije za Turkmane. Naravno, drugi krak je sam Irak.
„Turska već puno godina ima odličnu saradnju sa iračkim Kurdistanom, za razliku od sirijskih Kurda, imaju niz ugovora ekonomskih i energetskih. Oni će naravno nastojati da održe saradnju“, kaže Janković.
Stvaranje države Kurdistan za sada je ipak na dugom štapu, pošto to ne bi prihvatile ni Sirija ni Turska.
„Sirija trenutno nema drugo rešenje nego da prihvati federalizaciju. Drugo rešenje je nastavak rata“, kaže Janković i zaključuje da je rat u Siriji pri kraju, barem što se tiče terorističkih i gerilskih grupa. To ne znači da je i kraj islamskog terorizma, ali je kraj lažne Islamske države, ocenjuje Janković.
