„Pet od sedam zemalja, iz kojih je uredbom Donalda Trampa o zaštiti SAD od radikalnih islamista zabranjen ulazak izbeglicama, bombardovao je Barak Obama“, konstatuje za Sputnjik politički analitičar Aleksandar Pavić i pita zašto u to vreme nije bilo demonstracija, pa ni manjeg obima od trenutnih protiv Trampa.
Licemerje po glavi demokrata
Doista, svedočimo da je izvršna uredba Donalda Trampa o imigraciji, kojom se državljanima sedam zemalja — Irana, Iraka, Sirije, Jemena, Sudana, Somalije i Libije — vize neće izdavati naredna tri meseca, dok je sirijskim izbeglicama ulazak zabranjen na neodređeno vreme, brzo odjeknula u SAD, ali je još više izazvala negodovanje njegovih političkih protivnika.
Pa i Baraka Obame, koji se sa svojom administracijom obavezao na prijem svega 10.000 izbeglica, što je nemerljivo manje u odnosu na evropske zemlje.
Tužilac države Vašington Bob Ferguson najavio je da će tužiti Donalda Trampa, a još 15 državnih tužilaca ocenilo je da je Trampova odluka „neamerička i nezakonita“. I direktori nekih od najvećih američkih kompanija pridružili su se kritici, a generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da su to „slepe mere koje nisu zasnovane na solidnim obaveštajnim podacima i da zato nisu efikasne“.
Hipokrizija je na svakom koraku, ističe Pavić, jer je bivši američki predsednik Obama izazvao krize, trajne ljudske patnje, stotine hiljada smrti… ali to nikome nije bilo bitno dok im nije dirnuto u, kako kaže, multi-kulti ideologiju.
Demonstracije i histerija posle Trampove odluke, prema mišljenju istoričara Aleksandra Rakovića, predstavljaju licemernu politiku ostataka klintonističke administracije, pošto je, kako kaže, Obamina administracija samo jedna od klintonističkih.
Amerika je, dodaje Raković za Sputnjik, u mnogo manjoj meri bila spremna da primi izbeglice sa Bliskog istoka nego što je to bila Evropa.
„Tramp je svakako dobio vruć krompir u ruke. Rekao je da je čitav rat u Siriji i izbeglička kriza uzrokovan od strane prethodne američke administracije. I sad on mora da rešava taj problem koji nije lak“, smatra Raković.
U kontekstu islamskog terorizma, koji Tramp često pominje i vidi ga kao najvećeg neprijatelja, prema Rakovićevom mišljenju se može tumačiti i podizanje zida koji će podići sa granici sa Meksikom.
Iako je, podsetimo, i bodljikava žica do sada razdvajala SAD i južnog suseda.
Životi Amerikanaca na prvom mestu
S jedne strane, on je usmeren protiv ilegalnih migranata iz Meksika, ali i zbog strategije SAD vezane za odbranu i hvatanje u koštac sa prirodnim katastrofama ili terorističkim katastrofama koje nanose velike gubitke na teritoriji ove države.
„Jedna od mogućih katastrofa jeste da islamski teroristi preko Meksika — poroznim, jako dugim granicama koje ne mogu da se kontrolišu — prošvercuju prljavu bombu u SAD koja bi uništila jedan kvart u većem gradu, ali bi pritom istovremeno od radijacije stradalo mnogo više ljudi“, ističe Raković za Sputnjik.
Malo je poznato, ističe Aleksandar Pavić, da je Barak Obama 2011. uveo zabranu na ulazak izbeglica iz Iraka na šest meseci i da je to prošlo nezapaženo.
„Američke službe su otkrile da je možda jedan broj terorista, odnosno pripadnika Al Kaide ušao sa ljudima koji su prave izbeglice iz Iraka. Šest meseci je bio suspendovan ulazak iz bezbednosnih razloga izbeglica iz Iraka, još jedne zemlje gde je Amerika intervenisala i stvorila krizu“, podseća Pavić.
Izbeglice kao oruđe
Tada niko iz liberalnog establišmenta nije ni reč rekao, povlači Pavić i ukazuje da je Tramp uveo privremenu zabranu od 90 dana dok se ne napravi revizija sadašnje politike, dok se ne pojačaju filteri, dok se ne utvrde nova pravila radi bezbednosti američkog naroda.
„Jednostavno, na delu su dvostruki standardi i sve je vezano za politiku, a takozvane jadne izbeglice su za liberale samo instrumenti u njihovoj političkoj borbi“, tvrdi Pavić.
Sagovornik Sputnjika podseća da je pre nekoliko dana Nensi Pelosi izbeglici iz Jemena, koja se žalila kako njena majka neće moći da dođe zbog nove uredba, sugerisala da je za to kriv novi predsednik.
„To je fascinantno s obzirom da je Obama taj koji je podržao i omogućio Saudijskoj Arabiji da interveniše, bukvalno da izvrši agresiju na Jemen i da napravi možda najveću humanitarnu katastrofu današnjice. Pelosi je iskoristila nečiju nesreću da ubira jeftine političke poene“, završava Pavić.
