Nameru ukrajinskog predsednika da raspiše referendum o pristupanju Ukrajine u NATO mnogi su ocenili kao „lični pi-ar“, a Petra Porošenka su čak nazvali i „prodavcem magle“.
Ruski eksperti kažu da je odlaganje sastanka vezanog za PRO u Evropi još jedan dokaz tome da je ulazak Ukrajine u NATO nemoguć, barem u narednih pet do deset godina.
„NATO u svakom slučaju ne smatra Ukrajinu korisnom za Alijansu, pa zato govoriti o prijemu Ukrajine u NATO nije aktuelno. O tome je prilično otvoreno govorilo i rukovodstvo Sevenroatlantskog saveza, ističući da je Kijevu sada važnije da sprovede reforme, modernizaciju, da ojača državne institucije i da bi tek posle moglo da se pokrene pitanje ulaska Ukrajine u Alijansu. Ni referendum neće pomoći Porošenku da Brisel promeni svoj stav“, kaže za Sputnjik Andrej Kortunov, politikolog i generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove.
Ruski eksperti takođe ističu da Ukrajina trenutno ne ispunjava kriterijume zemlje-kandidata za ulazak u Alijansu. Pre svega, na istoku zemlje i dalje bukti rat, Zapad smatra da državne granice te zemlje nisu definisane i što je najvažnije — Ukrajini su potrebne godine rada da bi njihove oružane sile dostigle nivo standarda NATO-a. Za to su potrebne i pare, a Kijev ih nema.
S druge strane, NATO je spreman da proširi saradnju sa Kijevom, i da pomogne modernizaciju ukrajinske vojske, ali na tome se sve završava.
„Za NATO je geopolitički važno da u svoj savez prima one zemlje koje mogu da poboljšaju bezbednost i ojačaju odbrambenu sposobnost članica Alijanse. To jest, svaka zemlja-članica mora nečim da doprinese Alijansi, a ne da joj bude teret i da još stvara dodatne probleme, koji ugrožavaju bezbednost sadašnjih zemalja-članica“, kaže Kortunov.
Ekspert dodaje da i bez razmeštanja američke PRO postoji „mnogo načina da NATO uz pomoć Ukrajine povremeno iritira Moskvu“, ali da Alijansa nema nameru da ratuje za Ukrajinu.
„I bez postavljanja PRO u Ukrajini, NATO uz pomoć Kijeva može povremeno da iritira Moskvu, ako takav zadatak bude postavljen. Oni mogu da sprovode zajedničke vojne vežbe na granici sa Rusijom, i NATO može da isporučuje Kijevu nekakvo oružje, ali je sasvim sigurno da Alijansa neće preuzimati na sebe nikakve obaveze koje se tiču zaštite Ukrajine. Niko ne namerava da ratuje za Ukrajinu. To bi bilo i bezumlje, ako se uzme u obzir činjenica da je Rusija nuklearna sila“, istakao je Kortunov.
Podsećanja radi, Alijansa je nameravala da razgovara sa Kijevom o incidentima koji mogu da se dese prilikom korišćenja sistema PRO NATO-a u Evropi. Među njima je pad raketa-presretača ili njihovih delova na ukrajinsku teritoriju.
Neki ruski eksperti, međutim, smatraju i da je odlaganje sastanka o PRO u Evropi jasan signal Kijevu da Ukrajina nije interesantna novoj vašingtonskoj administraciji, a da Alijansu, u principu, preterano i ne interesuje mišljenje Ukrajine o bilo kojoj temi, te da Ukrajinci dobijaju poziv za pregovore čisto formalnosti radi.
Jasno je, ističu eksperti, da Ukrajini ne bi smetalo da rakete preleću preko njihovih glava, pogotovo zbog toga što je američka PRO usmerena protiv Rusije, a Kijev je više puta stavio do znanja da je spreman da žrtvuje sebe samo da „komšiji crkne krava“.
Problem Kijeva je i taj što novi predsednik SAD Donald Tramp nastoji da minimizira nivo konfrontacija sa Rusijom, da minimizira rizike u bilateralnim odnosima i što pokušava da nađe koliko-toliko prihvatljive kompromise, koji bi zadovoljili obe strane.
Još jedan problem Kijeva je i taj što su mnogi, čak i na Zapadu, počeli da kritikuju kijevske vlasti zbog poslednjih dešavanja u Donbasu. Zapadni mediji navode da Porošenko provocira sukobe u delu zemlje kako bi osujetio planove predsednika SAD Donalda Trampa za ublažavanje antiruskih mera i kako bi omeo moguće zbližavanje Moskve i Vašingtona.
Eksperti navode da je Porošenko spreman na svaku žrtvu samo da ne dozvoli normalizaciju rusko-američkih odnosa.
Podsećanja radi, „Volstrit džurnal“ je, pozivajući se na izvore u NATO-u, ranije objavio da je NATO na neodređeno vreme odložio sastanak sa predstavnicima Ukrajine o korišćenju sistema protivraketne odbrane Alijanse u Evropi.
List navodi da bi pozivanje Ukrajine na pregovore moglo da izazove „burnu reakciju Rusije“ i ističe da ovo pitanje zahteva mnogo oprezniji pristup ako Alijansa ne planira da u budućnosti zaoštrava odnose sa Rusijom.
Osim toga, NATO ne isključuje mogućnost da predsednik SAD Donald Tramp donese odluku o bližoj saradnji organizacije sa Moskvom.
Podsećanja radi, Tramp je tokom svoje predizborne kampanje nazvao NATO važnom ali zastarelom organizacijom i govorio je o potrebi njenog reformisanja.
U američkim vojnim krugovima smatraju da bi predsednik mogao da prekine raspoređivanje sistema „Evro pro“ u okviru mogućeg dogovora sa Moskvom. Drugi predstavnici Pentagona opet smatraju da promene na tom planu ne treba očekivati, piše „Volstrit džurnal“.
