Šta će Rusija konkretno ponuditi Japancima za sada nije obelodanjeno, ali se zna da je u decembru prošle godine, tokom Putinove posete Japanu, dogovoreno da se započnu konsultacije o zajedničkim privrednim projektima dveju zemalja na Kurilima.
„Ako preduzmemo prave korake u pravcu plana koji je predstavio premijer Abe, a koji uključuje kreiranje separatnih struktura koje će regulisati privredne aktivnosti na ostrvima i rad na mehanizmu saradnje, mi možemo da stvorimo uslove koji će nam dozvoliti da konačno rešimo problem mirovnog sporazuma“, rekao je tada Putin.
Kurilska ostrva, kako je istakao, od kosti u grlu odnosa Rusije i Japana mogu da postanu potpuno suprotno, „nešto što će ujediniti dve zemlje“.
O statusu Kurila Moskva i Tokio se spore već više decenija. Ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomaj Rusi zovu „Južnim Kurilima“, a Japan svojim „severnim teritorijama“.
Zbog ovog spora Rusija i Japan nisu potpisali mirovni sporazum već više od 70 godina.
Japanski premijer Šinzo Abe je danas poručio da hoće lično sa predsednikom Putinom da potpiše rusko-japanski mirovni dogovor, i to što pre.
„Ne želim nikom da predajem štafetnu palicu. Hoću svojom rukom da potpišem mirovni dogovor zajedno sa predsednikom Putinom“, rekao je Abe.
U martu bi već trebalo da se u Tokiju održi prva runda konsultacija o zajedničkoj privrednoj delatnosti na Kurilskim ostrvima.
„Danas Moskva i Tokio mirno razmatraju ekonomsku saradnju na sva četiri ostrva, kao humanitarnu saradnju, liberalizaciju viznog režima za japanske građane u toj zoni. Na prvi pogled moglo bi se reći da napretka u rusko-japanskim odnosima tokom Putinove posete Japanu nije bilo. Japanski establišment je delom bio razočaran, ali to je problem samih Japanaca. Niko ih ne tera da misle da će problem Kurila biti rešen preko noći. Međutim, uprkos njihovom mišljenju, napredak je značajan, jer su Tokio i Moskva jedni drugima izašli u susret. Trebalo bi obratiti pažnju i na to da je krajem januara premijer Japana smenio diplomatu koji je bio zadužen za pregovore sa Rusijom, i da je sada ta obaveza prešla na zamenika ministra spoljnih poslova Japana Takea Akibu. Posebno bih istakao da je Akiba specijalista upravo za međunarodno pravo. To znači da je naša saradnja na Kurilima veoma delikatno pitanje i da bi trebalo razviti plan, koji neće protivrečiti stavu Japana, koji te teritorije ne priznaje ruskim, i koji takođe neće protivrečiti stavu Rusije, koja ne trguje svojim suverenitetom“, kaže za Sputnjik Viktor Pavljatenko iz Centra za japanske studije ruskog Instituta za Daleki istok.
Ruski ekspert navodi da bi rešenje za Kurilska ostrva moglo da bude preuzimanje modela kakav je primenjen u slučaju Alandiskih ostrva u Baltičkom moru, udaljenih 40 kilometara od Švedske i 95 kilometara od Finske.
„Model koji bi mogao da bude osnova zajedničkog korišćenja Kurila su Olandska ostrva. Već je održan veliki broj konferencija i već je obavljeno dosta istraživanja o toj temi. U principu, Japanci su spremni da to pitanje razmatraju. Setimo se samo kako je pitanje Olandskih ostrva bilo rešeno između Finske i Švedske. Tamo danas žive svi zajedno, suverenitet je finski, zakoni švedski itd. Ali, ponovio bih, da je Akiba specijalista za međunarodno pravo i da on nije slučajno postavljen na to mesto“, dodao je Pavljatenko.
Ruski eksperti podsećaju i da su tokom Putinove decembarske posete Japanu određene četiri sfere u kojima je moguć zajednički razvoj tih teritorija. Prvo, ribolov i prerada ribe, a zatim životna sredina, turizam i medicina. To su osnovni pravci buduće saradnje, smatraju stručnjaci.
Ta ostrva su bogata ribom i još u sovjetsko doba tamo su radile velike fabrike za preradu ribe. Međutim, one su devedesetih godina sve propale i sada se obnavljaju. U tom smislu, posebno je atraktivno ostrvo Šikotan.
Iskustvo Japana bi, smatraju eksperti, tu moglo da bude veoma korisno, jer Japanci imaju najnaprednije tehnologije za ribolov, preradu i skladištenje ribe.
Ukoliko se budu otvarala zajednička rusko-japanska preduzeća, japanski investitori bi mogli da profitiraju, a osim toga riba i morski plodovi bi mogli da se izvoze na japansko tržište.
Japanski premijer je ocenio da će zajednička privredna delatnost na Kurilskim ostrvima biti „plus za zaključenje mirovnog dogovora“.
„Po prvi put Rusi i Japanci mogu da imaju zajedničku ekonomsku delatnost, pomoću koje će bolje da razumeju jedni druge, a takođe i da povećaju nivo poverenja lokalnog stanovništva prema Japancima. To će biti veliki plus na putu ka zaključenju mirovnog dogovora“, istakao je Abe.
