Čuveni ruski dirigent, koji u utorak uveče sa Simfonijskim orkestrom Marijinskog teatra nastupa u Sava centru u Beogradu, poznat je po tome što kao umetnik prati sve važne društvene i političke događaje u Rusiji i svetu.
Svetska javnost bila je prošlog maja potresena snimcima koncerta koji je Gergijev, zajedno s orkestrom Marijinskog teatra, čiji je umetnički direktor, izveo među ruševinama drevne Palmire, koja je tada oslobođena od terorista.
Gergijev sa žaljenjem konstatuje da to što je Palmira u poslednjih nekoliko sedmica ponovo pod opsadom i što je pretrpela nova razaranja govori o tome da čovečanstvo nije kadro da shvati vrednost kulturne baštine koja ne pripada samo sirijskom narodu nego celom svetu.
„Muzičari, nažalost, nisu oni koji mogu da utiču na to da se ne ruše svetinje, uključujući i hrišćanske. Za to su zaduženi, pre svega, političari“, istakao je Gergijev na konferenciji za novinare u Sava centru uoči koncerta.
Prema njegovim rečima, dolazak vrhunskih muzičara u oslobođenu Palmiru u maju prošle godine bio je ogroman rizik, ali su umetnici bili spremni da se izlože opasnosti kako bi svet video šta je ostalo od velikog spomenika civilizacije.
„Želeli smo da pokažemo svetskoj javnosti da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo sirijskom narodu da obnovi ovo svetilište. Ipak, umesto da se obnove spomenici, bukvalno pre nekoliko nedelja bilo je još većeg razaranja, jer političari ne mogu da rade zajedno“, sa žaljenjem je konstatovao Gergijev i dodao da će za sto godina biti zaboravljena imena i predsednika i premijera, dok će godina u kojoj je razorena Palmira zauvek ostati upisana u istoriju.
„To su greške koje je teško ispraviti, a cena takvih grešaka je nešto za šta ne plaća skupo samo čovečanstvo, nego i kulturna baština. Ako političari ništa ne uspeju da učine za očuvanje spomenika srpske kulture, to će se ponovo završiti koncertom, ali bolje je da ne bude takvog koncerta, nego da političari nauče da sarađuju“, rekao je Gergijev.
Veliki muzičar objašnjava da nastupi poput koncerta u Palmiri nemaju cilj da promovišu muzičare, dirigente i orkestre, nego da prenesu emocije koje oseća veći deo čovečanstva.
„Kada je Rostropovič svirao violončelo na Berlinskom zidu koji je srušen, niko nije došao njega da sluša, nego je Rostropovič pokazivao emocije stotina miliona ljudi“, naglasio je Gergijev dodajući da danas, verovatno, nekoliko milijardi ljudi oseća tugu zbog razaranja Palmire i sveopšteg stradanja u Siriji.
„Muzičari treba nešto da urade protiv toga, ali to je pre svega odgovornost političara“, rekao je Gergijev.
Proslavljeni ruski dirigent je istakao da, uprkos geopolitičkim odnosima i pokušajima da se Rusija u svetu prikaže u negativnom svetlu, nema nikakve izolacije ruske kulture.
„To je potpuna utopija. Svako ko misli da može da izoluje rusku kulturu ne shvata u kakvom svetu živi. Ko može da izoluje Čajkovskog?“, upitao se Georgijev.
Jedan od najpoznatijih svetskih dirigenata naglasio je da dolazak u Srbiju nije samo umetnički čin, već da za njega predstavlja izuzetno emotivno putovanje.
„Čim sam došao u hotel sreo sam Emira Kusturicu i odmah sam se osećao bolje, jer Emira Kusturicu svi znaju. On je veliki umetnik, tako da je odmah i meni bilo lakše pred večerašnji koncert. Ne volim da dođem u neku zemlju i da u njoj ne poznajem nikog. U Srbiji se osećam kao među prijateljima“, rekao je Gergijev.
