S odličnim solistima, pijanistkinjom Anikom Vavić i violinistom Romanom Simovićem, Gergijev i njegov orkestar izveli su u atraktivan muzički program, sastavljen od dela ruskih i evropskih kompozitora.
Ovaj izuzetan muzički događaj otvorio je Prvi koncert za orkestar pod nazivom „Bezobrazni stihovi” Rodiona Ščedrina, usledila je tanana lirična interpretacija Debisijevog „Preludijuma za popodne jednog fauna”, a potom je pijanistkinja Anika Vavić, u pratnji orkestra, izvela Drugi klavirski koncert Dmitrija Šostakoviča.
Violinista Roman Simović je izvođenjem Violinskog koncerta u A-molu Aleksandra Glazunova zaslužio dugotrajan aplauz i ovacije beogradske publike, koje je muzičar nagradio bisom.
Koncert je u drugom delu nastavljen fascinantnim i vanredno ekspresivnim izvođenjem Malerove Pete simfonije.
Raznovrstan i bogat koncertni program, u izuzetno senzibilnoj interpretaciji vrhunski uvežbanih peterburških muzičara, pod vođstvom razigrane ruke Valerija Gergijeva, uveličao je jedan bis. Muzičare je na sceni potom pozdravio i ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin, koji je Gergijevu uručio cveće.
Posebna draž na koncertima koje vodi Valerij Gergijev jesu pokreti njegovih ruku i prstiju koji sve vreme igraju, virtuozno prateći svaku notu kompozicije. Tako se, pored zvučnog, koncerti koje vodi ovaj dirigent odlikuju i neponovljivim vizuelnim doživljajem.
Među zvanicama koje su prisustvovale večerašnjem koncertu, pored Aleksandra Čepurina i brojnih članova diplomatskog kora, bili su i ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević, reditelj Emir Kusturica, vokalne solistkinje Katarina Jovanović i Divna Ljubojević, dirigent Bojan Suđić, potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, poslanik pokreta „Snaga Srbije” Dragomir Karić i mnogi drugi.
Opšti utisak nakon koncerta jeste da je beogradska publika veoma zadovoljna onim što je čula i videla, a to su potvrdili zadovoljni izrazi lica i komentari koji su se mogli čuti u foajeu Sava centra — da je Simfonijski orkestar Marijinskog teatra jedan od najboljih ansambala koji je u srpskoj prestonici gostovao u protekloj deceniji. Da ima više ovakvih muzičara i da smo svi mi u prilici da ih slušamo češće, možda i ne bi bilo ratova.
