Bela kuća je na pitanje da li postoji spremnost za zajednička vojna dejstva s Ruskom Federacijom, saopštila da je Vašington „spreman da sarađuje sa svakom zemljom koja ima isti cilj“.
Šef Komiteta ruske Državne dume Rusije za međunarodne odnose Leonid Slucki izjavio je — nakon telefonskog razgovora Vladimira Putina i Donalda Trampa u subotu — da je tokom tog razgovora bilo reči o „koordinaciji napora da se teroristi unište“, a da je sledeći mogući korak stvaranje široke antiterorističke koalicije u Siriji. Na njeno formiranje je, kako je rekao Slucki, Vladimir Putin pozvao još 2015. godine, tokom izlaganja na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Uloga Vašingtona poljuljana
Profesor Milan Pašanski, iz Foruma za terorizam i tranziciju bezbednosti, za Sputnjik kaže da je posredi jasan pokušaj SAD da učvrste poziciju na Bliskom istoku, posebno nakon nedavnih zajedničkih akcija Rusije i Turske, i poljuljane uloge Vašingtona u regionu zbog održavanja predsedničkih izbora.
Na pitanje ko bi mogli da budu novi američki saveznici koje pominje Donald Tramp, Pašanski kaže da novi predsednik sada pokušava da vrati Ameriku u centar zbivanja.
„Ja mislim da će to, naravno, biti saveznici na Zapadu — a sa Rusijom, odnosno sa Putinom… Moskva i Vašington treba da podele interesne sfere i uloge u delovanju protiv DAEŠ-a, da ne bi dolazilo do sudaranja, dupliranja ili eventualne konfrontacije, koja je i jednoj i drugoj strani najmanje potrebna u ovom trenutku“, kaže Pašanski.
Veliki zaokret
Upitan da li očekuje neke konkretne poteze kad je posredi saradnja Moskve i Vašingtona u borbi protiv DAEŠ-a, vojni analitičar Andrej Mlakar kaže da očekuje „veliki zaokret“.
„Amerika je, evidentno rešila da se obračuna sa islamskim terorizmom i da raskrsti s dojučerašnjim finansiranjem oružanih grupa, pre svega u Siriji, kojima je obilato dostavljana vojna pomoć i naoružanje. Samim tim, SAD će pomoći Rusiji da taj prostor lakše izoluje, eliminiše terorizam i pomogne sirijskoj armiji da povrati kontrolu nad delom teritorije nad kojim je to potrebno da učini. Tu pre svega mislim na manje enklave koje i dalje pružaju žestok otpor, jer i dalje dobijaju oružje. Ako se to dogodi, u nekoj budućnosti moguće su i zajedničke borbene operacije. Ne isključujem tu mogućnost, jer je Tramp jasno rekao da mu je borba protiv terorizma prioritet“, napominje Mlakar.
A kako će saradnja Rusije i Amerike izgledati u praksi, na terenu?
Andrej Mlakar kaže da, bar na početku, svakako ne očekuje da ruski i američki komandosi koriste iste helikoptere, ili zajedno idu u akcije čišćenja terena.
Razmena obaveštajnih podataka
„Ono što je zasad definitivno dogovoreno jeste razmena obaveštajnih informacija o terorističkim grupama, njihovim potencijalnim metama, načinu finansiranja i određenim ličnostima koje treba likvidirati — ali, pre svega, treba voditi računa o tome da ne dolazi do mešanja i preklapanja u njihovim ratnim operacijama“, kaže sagovornik Sputnjika.
Upitan kakve su realne šanse da se u nekoj novoj, širokoj međunarodnoj antiterorističkoj koaliciji istovremeno nađu i Vašington i Moskva, Milan Pašanski kaže da je na Bliskom istoku, u stvari, postojala prilika za tako nešto, ali da je Moskva sjajno iskoristila trenutak „predizbornog zatišja“ u Americi i izborila se za svoje ciljeve — pre svih drugih za ostanak Bašara el Asada na vlasti u Siriji.
„Rusi su se tamo već etablirali kao vodeća snaga u tom procesu, ali sada će SAD pokušati da povrate neke svoje pozicije. Međutim, mislim da to neće ići na štetu dogovora, odnosno da će ići ka novom resetovanju odnosa i uspostaviti elementarni fer-plej u međunarodnim odnosima, a posebno u Siriji, gde su sada tenzije najveće“, kaže Milan Pašanski na kraju razgovora za radio Sputnjik.
