Sporazum koji su ovih dana potpisale Privredna komora Srbije (PKS) i Nacionalna služba zapošljavanja (NSZ) odmah je dobio epitet „strateški važnog“, jer treba da spoji ponudu radne snage, potražnju poslodavaca i kreatorima obrazovnog sistema pomogne da ga prilagode potrebama privrede. U suprotnom, i dalje ćemo najviše školovati razne menadžere, kojih je ionako višak na tržištu rada, a pitati se kako da poslodavci dođu do nedostajućih zidara, „softveraša“, zidara, trgovaca, vozača, bravara, poslastičara…
O tržištu kao glavnom regulatoru ponude i tražnje priča se već decenijama, a u obrazovnom sistemu nije se ništa bitno promenilo kako bi deca znala zašto se opredeljuju za neku školu. Sa 14 godina većina njih to i ne može da zna. Zato je možda bitnije „osvestiti“ roditelje. Kako menjati vrednosni sistem u kojem je bolje godinama biti nezaposleni svršeni srednjoškolac, nego pristojno plaćeni zanatlija sa trogodišnjom školom.
Prema podacima statističkog biltena za novembar prošle godine NSZ, više od 10 godina posao je čekalo skoro 128.500 ljudi, samo hiljadu manje nego onih koji na zaposlenje čekaju samo tri meseca. Onih sa stažom između pet i osam godina na birou je nešto više od 136.000.
Da li je ta statistika daleko od očiju roditelja i dece prilikom izbora škole?
„Plašim se da će moje dete, koje je sve vreme imalo prosek 4,3, završiti na zanatu“, jadikovala je tako letos pred drugi upisni krug u srednje škole jedna majka. Slika i prilika naše zbilje zbog koje ćemo na prekvalifikaciju ove godine potrošiti 970 miliona dinara, što upravo govori da sistem školstva nije prilagođen potrebama privrede. Dva puta plaćamo da bi obučili čoveka kako bi konačno dobio posao, upozorio je ministar rada i zapošljavanja Aleksandar Vulin.
Anketa NSZ koja je obuhvatila 3.770 kompanija, pokazala je da će poslodavci ove godine povećati zaposlenost za četiri odsto. Prema rečima direktora NSZ Zorana Martinovića, najveća potreba je za kadrom u oblasti informacionih tehnologija, ali poslodavci traže dodatna znanja i od zanatlija poput zavarivača, bravara, zidara, poslastičara.
Da teško menjanje navika nije samo specijalitet Srbije, nego i inercija nasleđena iz bivše zajedničke države, pokazuje i primer susedne Hrvatske. Tamošnji mediji su upravo ovih dana pisali o tome kako je berza rada prepuna nezaposlenih ljudi i to mahom onih u čijim su radnim knjižicama upisana „prestižnija“ zanimanja i diplome „boljih“ srednjih škola i fakulteta. Problem je, kako pišu, što nikome nisu potrebne njihove usluge, a još veći što „osmaci“, linijom manjeg otpora, upisuju gimnazije i one škole sa kojima misle da mogu u državnu službu.
Srbija je, kako je nedavno primetio premijer Aleksandar Vučić, uspela da smanji stopu nezaposlenosti sa 26 na 16 odsto, ali je problem među mladima, jer 62 odsto njih nema nikakvo radno iskustvo, a 150.000 njih niti se školuje, niti radi. Četvrtinu nezaposlenih u Srbiji čine mlađi od 30 godina, za razliku od zemalja sa dualnim obrazovanjem, koje povezuje školovanje i istovremenu praktičnu primenu znanja u kompaniji. Kod njih je nezaposlenost mladih ispod 10 odsto.
Da dualno obrazovanje kod nas može da bude uspešno pokazuju primeri u Kragujevcu i Užicu. Tako je Politehnička škola u Kragujevcu, zahvaljujući uvođenju dualnog obrazovanja za smerove bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar, koja je ranije jedva uspevala da oformi odeljenje zanatlija, postala škola u kojoj trogodišnje školovanje upisuju i „vukovci“, kaže njen direktor Siniša Kojić.
U Užicu je, na inicijativu kompanija, „zaživelo“ javno-privatno partnerstvo Tehničke škole i sedam proizvođača nameštaja u Zapadnoj Srbiji. Plod te saradnje je novi obrazovni profil — operater za izradu nameštaja. Direktor te škole Dragan Tucaković kaže da ih čeka siguran posao.
Ipak su to izuzeci koji potvrđuju pravilo koje kaže da je i ove godine najviše bodova za upis bilo potrebno za medicinske i ekonomske škole i gimnazije.
Zato će i uloga institucija morati da bude drugačija. Umesto što su do sada uglavnom delovali kao slobodni strelci, i PKS i NSZ i obrazovanje će morati da se uvežu u zajednički posao. Da ne bude i dalje — škola drumom, a privreda šumom.
