Stručnjak za bezbednost iz Ankare Hasan Selim Ozertem je primetio da saradnja te tri strane ima veliki značaj za budućnost Bliskog istoka. Prema njegovom mišljenju, bez učešća Rusije, Turska uopšte ne bi mogla da govori o bilo kakvoj realnoj mogućnosti regulisanja situacije u Siriji.
Komentarišući trilateralni mehanizam saradnje u Siriji, Ozertem skreće pažnju na važnost jačanja saradnje Turske sa Iranom:
„Vidim da postoje određeni pozitivni pomaci i da se može očekivati da u budućnosti koordinacija između Irana i Turske preraste u saradnju. Ali, u sadašnjoj situaciji, imajući u vidu izrazitu nestabilnost u regionu, kao i krhkost postignutih rezultata i sporazuma, Teheran i Ankara su još uvek oprezni“.
Prema rečima Ozertema, bez Rusije, Irana i Turske nemoguće je očekivati da će sirijska kriza biti rešena jer nijedna od ove tri države ne može biti van konteksta datog problema:
„Mora se istaći da bez Turske, Rusije i Irana kriza u Siriji ne može biti rešena. To što ove tri države imaju ulogu garanta u pregovornom procesu ima ključnu ulogu za realizaciju političkih rešenja i uspostavljanju dijaloga između Asada i opozicionih grupa u regionu. Držanje po strani jedne od tri države dovelo bi toga da svi napori koji su već učinjeni na putu rešavanja konflikta u Siriji na kraju ispadnu beskorisni“.
Politikolog Hasan Unal za Sputnjik naglašava da je proces političkog regulisanja sirijskog konflikta u Astani dobio vrlo značajan impuls:
„Sama činjenica da su pregovori u Astani bili održani i da je na kraju usvojeno zajedničko saopštenje ukazuje na veliki uspeh ovog procesa. Susret vodećih regionalnih igrača već je sam po sebi uspeh, jer su se pogledi sve tri strane tokom dugog perioda trajanja konflikta u Siriji prilično promenile i međusobno udaljile. Bili smo i svedoci krize poverenja, do koje je konkretno došlo u vreme incidenta sa ruskim avionom u novembru 2015. godine“.
Takođe, Unal je podsetio da je posle moskovskog sporazuma koji je bio potpisan u decembru 2016. godine, na snagu stupio prekid vatre.
„Do danas, bez obzira na čitav niz problema, ovo primirje predstavlja najduži prekid vatre na teritoriji Sirije. I to je takođe značajan uspeh. Ako se ovako intenzivna saradnja Ankare, Moskve i Teherana nastavi, to može da otvori direktan put ka rešavanju krize u Siriji“, podvukao je Unal.
Govoreći o tome kako bi Turska konkretno mogla da pomogne razvoju odnosa sa Sirijom, Unal je predložio da Ankara i Moskva zajednički rade na tome da se osnuje međunarodni fond za pomoć onima koji su pretrpeli štetu ili gubitke tokom vojnog konflikta u Siriji.
„Države EU su spremne da daju novac Turskoj kako bi ona zadržavala sirijske izbeglice da ne idu dalje u Evropu. Neka onda ovi regioni budu obnovljeni uz pomoć i koordinaciju Turske, i dajte da omogućimo sirijskim izbeglicama da se vrate na rodnu zemlju. Vlada Sirije bi trebalo da prihvati pomoć Turske, što bi takođe bio važan korak ka normalizaciji tursko-sirijskih odnosa“.
