Na otvaranju sastanka došlo je i do okršaja dve zaraćene strane — šef delegacije sirijskih pobunjenika Muhamed Aluš je rekao da je opozicija „spremna za mir, ali i za rat“, nazivajući vlast predsednika Bašara el Asada terorističkom, a Džafari je osudio Alušov govor kao „provokativan i drzak“.
Ipak, uz pomoć posrednika došlo je do približavanja pozicija, makar oko određenih pitanja.
„Pregovori u Astani su bili uspešni, jer je organizatorima pošlo za rukom da ubede predstavnike zvaničnog Damaska i predstavnike naoružane opozicije da sednu za pregovarački sto. Osim toga, dodatni kredibilitet pregovorima daje činjenica da je u njima učestvovao specijalni izaslanik UN za Siriju, kao i ambasador SAD u svojstvu posmatrača. Pregovori u Astani nisu nekakvi sitni dilovi i nagodbe između različitih sirijskih grupa, već ozbiljan format zahvaljujući kojem je došlo do izrade važnih dokumenata, recimo, nacrta novog Ustava Sirije, mada bi trebalo priznati da je sve to trebalo uraditi malo ranije. Kako god bilo, svi učesnici pregovora su došli do zaključka da je nemoguće zaustaviti građanski rat uz pomoć oružja, sa tim se čak slaže i naoružana opozicija. To što opozicija ima ozbiljne primedbe na račun zvaničnog Damaska je sasvim normalno i prirodno, i to bi trebalo da bude predmet daljih pregovora“, kaže za Sputnjik analitičarka Karine Gevorgjan.
Na sastanku u Astani desio se još jedan važan momenat — naoružana sirijska opozicija priznala je Rusiju kao garanta mira i pouzdanog partnera u Siriji, izrazivši nadu da će Moskva i dalje igrati pozitivnu ulogu u podršci „zaista pravičnom političkom procesu“.
Ipak, jedan od najvažnijih rezultata pregovora je taj što su se Rusija, Turska i Iran dogovorili da uspostave trilateralni mehanizam za poštovanje režima prekida vatre. To znači da će strane uspostaviti zajedničku radnu grupu, koja će pratiti poštovanje prekida vatre u zemlji. Ona će početi sa radom u Astani već sledećeg meseca, a radu ruskih, turskih i iranskih eksperata u slučaju potrebe mogu se priključiti i predstavnici sirijske vlasti i naoružane opozicije. Detalji će biti razrađeni i konkretizovani u kontaktima putem vojnih kanala između Moskve, Ankare i Teherana.
Veliki deo pregovora bio je posvećen problemu razgraničenja snaga opozicije od terorističkih grupa, što do sada SAD nisu uspevale da urade. Vojni pregovarači su uspeli da dogovore linije razgraničenja sa DAEŠ-om i određivanje mesta dislokacije Džabhat el Nusre.
Moskva, Teheran i Ankara su takođe podržale želju predstavnika naoružane opozicije da učestvuju u pregovorima pod okriljem UN u Ženevi, koji bi trebalo da počnu 8. februara.
Pregovarači u Astani su se osim vojnim pitanjima bavili i političkim, radi regulisanje situacije u Siriji. Ruska delegacija je naoružanoj opoziciji predala svoj nacrt novog Ustava Sirije i sada se čeka reakcija. U Moskvi su istakli da su oni time samo želeli da ubrzaju čitavu stvar i daju dodatni impuls, a ne da se bave mešanjem u unutrašnje stvari druge zemlje.
„Pregovori u Astani su veoma važni i uspešni. Smatram da je sada definitivno jasno ko je na strani zla, a ko na strani dobra. Oni koji su došli u kazahstansku prestonicu žele mir u Siriji, i činjenica da je taj dijalog, barem uz posredovanje drugih zemlja ipak uspostavljen, doprineće i uspehu pregovora u Ženevi. Hoću da kažem da prava sirijska opozicija jeste spremna za primirje i da se sada uz pomoć organizatora i posrednika na ovim pregovorima stvaraju uslovi za okončanje građanskog rata u Siriji i početak zajedničkog rata protiv svetskog terorizma. Naravno da ima otvorenih pitanja, recimo, opozicija se i dalje protivi učešću Irana u ovom procesu. Osim toga, iako su opozicione snage, koje su došle u Astanu, zahvalne Moskvi na posredovanju, jasno je da ima i onih koji su jako nezadovoljni ruskim prisustvom u Siriji, ali bi trebalo imati u vidu da određeni deo opozicije ne iznosi sopstvene stavove, već samo prenosi zahteve njihovih sponzora. Bilo kako bilo, Tramp je već stavio do znanja da je spreman da sarađuje sa Rusijom po pitanju Sirije“, kaže za Sputnjik Mais Kurbanov, stručnjak za Bliski istok.
Međutim, status SAD u regulisanju sirijskog konflikta i dalje nije rešen. Sastanku u Astani je u svojstvu posmatrača prisustvovao ambasador SAD u Kazahstanu Džordž Krol. On je pokazao zainteresovanost da se priključi pregovorima i rekao je da „takvi signali stižu od strane nove administracije predsednika Trampa“, što su u Moskvi pozdravili.
Interesantno je da su mirovne pregovore u Astani pratili i predstavnici nekoliko desetina zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Francusku. Diplomate tih zemalja nisu učestvovale u pregovorima, ali su bili u hotelu i razgovarali sa „svedocima“.
Zamenik ministra spoljnih poslova Kazahstana Roman Vasiljenko je u pisanoj poruci za Sputnjik naveo da Astana podržava napore međunarodne zajednice usmerene na zaustavljanje rata u Siriji i podržava zemlje koje se bore protiv međunarodnog terorizma širom sveta.
„Želimo da nigde u svetu ne bude ratova. Naša vrata su uvek otvorena za one koji žele da razmotre mirovne inicijative i da daju doprinos rešavanju međunarodnih problema. Najbolji dokaz za to je predlog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva da se pregovori održe u Astani. Zalažemo se za to da mirno rešenje sirijske krize bude pronađeno tokom pregovora pod okriljem UN, stoga, nadamo se da će pregovori u Astani doprineti tome“, poručio je diplomata.
Vasiljenko je podsetio da je kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev dao veliki doprinos u uspostavljanje primirja između Azerbejdžana i Jermenije za vreme konflikta u Nagorno-Karabahu 1994. godine, kao i u obnavljanje rusko-turskih odnosa nakon incidenta sa ruskim avionom.
