Ako ima života posle smrti, onda se danas Muhamed Ali prevrće u grobu, a ako postoji dženet, onda su se device koje „opslužuju“ najvećeg boksera svih vremena naprasno pretvorile u karakondžule.
Razlog: Medlin Olbrajt je odlučila da se „upiše“ kao muslimanka. A bivša državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država sve je suprotno od onoga što je najpoznatiji američki musliman bio. „Pseto rata“ naspram simbola borca za građanska prava.
Šalu na stranu, ako ima imalo šale u bilo kom „gestu solidarnosti“ jednog od najvećih krvoloka na prelazu dva milenijuma. Svaki istinski muslimanski vernik sigurno se zgrozio kad je saznao šta namerava da uradi Olbrajtova. Gest kao gest nije sporan, ali je sporna jedinka koja se „solidariše“ sa muslimanima.
Hitler naspram Gandija
Ako bismo povukli paralelu između bivše Klintonove državne sekretarke i najvećeg boksera svih vremena, došli bismo do zaključka da Medlin Olbrajt ima dodirnih tačaka sa Muhamedom Alijem isto koliko i Adolf Hitler sa Mahatmom Gandijem. Što pokazuju i njihove biografije.
Kasijus Klej, svetski prvak u teškoj kategoriji, na vrhuncu karijere odbio je da ide u Vijetnamski rat i postao Muhamed Ali, zbog čega je „popio“ četvorogodišnju suspenziju i jedva izbegao da upozna neki od američkih zatvora iznutra.
„Nemam problema sa Vijetkongovcima. Oni me nisu nazvali crnčugom. Neću da putujem 10.000 milja da bih učestvovao u ubijanju i paljenju drugih ljudi samo da bih pomogao dominaciju belih robovlasnika nad tamnoputim ljudima širom sveta. Ovo je vreme i doba kad takvo zlo treba da nestane. Zašto bih bacao bombe i pucao na smeđe ljude u Vijetnamu kad su takozvani crnci u Luisvilu tretirani kao psi i oduzeta su im osnovna ljudska prava“, izjavio je Ali kad je 1967. godine odbio da ide u Vijetnamski rat.
Nasuprot njemu, Olbrajtova je, dve decenije kasnije, na konstataciju novinara da su sankcije Iraku, nametnute od strane Klintonove administracije, čiji je ona bila istaknuti član, dovele do smrti više od milion (mahom muslimanske) dece, lakonski odgovorila: „Bio je to težak izbor, ali isplatilo se“.
Što bi rekao Ivo Andrić…
A kad je reč o veri i religiji, Muhamed Ali je bio sve ono što Medlin Olbrajt nije. Istinski i posvećeni vernik, naspram konvertita i sataninog sledbenika.
Citat Ive Andrića iz pripovetke „Pismo iz 1920“ — „Najviše zlih i mračnih lica čovek može sresti oko bogomolja, manastira i tekija“ — danas izgleda kao da je napisan za novokomponovane „humaniste“ poput nekadašnje Klintonove desne ruke.
Jer, Olbrajtova je češće menjala veru nego su što neki njeni obožavaoci menjali gaće i čarape, pa je tokom svog religioznog lutanja „overila“ i sinagoge i manastire, a kako je krenula, uskoro će i tekije.
„Odrasla sam kao katolikinja, postala episkopalka (vernica Episkopalne crkve) a zatim sam saznala da je moja porodica bila jevrejska. Spremna sam da se registrujem kao muslimanka u znak solidarnosti“, napisala je Olbrajtova.
„Reč islam znači mir. Reč musliman znači onaj koji je posvećen bogu. Ali štampa nas prikazuje kao ratnike… Moji principi su važniji od mojih para ili titule… Jedina stvar koja je bitna je pokoravanje božjoj volji… Bog mi je dao Parkinsonov sindrom da bi mi pokazao da nisam najveći — on je. Bog mi je podario bolest da me podseti da nisam broj jedan — on je“, govorio je Kasijus Klej, koji se 1964. tokom primanja islama odrekao imena koje su mu dali „beli robovlasnici“ i tako je postao Muhamed Ali.
Pametnom dosta.
Preleti sataninog sledbenika
Promena religije nije i ne bi trebalo da bude sporna ukoliko je reč o odluci zrele ličnosti zasnovanoj na njenim verskim ubeđenjima. Primera je mnogo i u novijoj istoriji. Ne samo u svetskoj nego i našoj.
O najboljem jugoslovenskom reditelju Emiru Kusturici koji je svojevoljno primio pravoslavlje, odavno je sve rečeno. Interesantna je i priča koja je osvanula ovih dana u ovdašnjim tabloidima da je unuk „oca hrvatske nacije“ Franje Tuđmana, Igor Tuđman, primio pravoslavlje i tom prilikom dobio novo kršteno ime — Aleksandar.
Ako se vratimo dalje u istoriju, vidimo da ni grupna promena vere nije sporna. Uostalom, reformacija, iz koje su se rodile brojne protestantske crkve/sekte, nastala je iz otpora velikog broja vernika kojima dekadentno katoličanstvo tog doba nije pružalo ono što bi religija trebalo da pruži vernicima.
Kad se podvuče crta, promena religije na individualnom ili grupnom nivou nije, i ne sme biti sporna. Što u slučaju Medlin Olbrajt nije slučaj.
Ali, njeni „preleti“ iz religije u religiju nemaju veze sa odnosom čoveka prema bogu. Jer, neko ko je vodio politiku „milion mrtve dece je mala cena“ za odlazak Sadama na đubrište istorije, iza koje god se religije sakrivao, suštinski je — satanin sledbenik.
