Nisam političar opšte prakse, ne živim od politike. Imam 45 godina, imam oko 23 godine radnog staža od kojih sam četiri posvetio politici kao ministar, ostatak radnog staža je u mojoj struci, od toga i živim. Dakle, nisam čovek koji neophodno mora da se bavi politikom. Imam sreću da ne moram da govorim ono što ne mislim, pričam ono što mislim, jer mi život ne zavisi od politike. Želim da Srbija bude isto toliko slobodna koliko sam i ja u iskazivanju svog političkog stava.
Ovo kaže za Sputnjik Aleksandar Popović, kandidat DSS-a za predsednika Srbije i objašnjava nam kako je baš on ušao u predsedničku trku:
Moji stranački prijatelji su smatrali, a i ja sa njima, da politika Srbije mora da bude slobodna od onih koji nas najviše pritiskaju — Brisela i Vašingtona, ali i od naše savesti. Razgovarajući o tome ko bi mogao da bude predstavnik jedne takve politike ubedljivom većinom je odlučeno da to bude moja malenkost i meni će biti čast da predstavljam jednu takvu politiku.
Zašto bi danas jedan mlad čovek od dvadesetak godina glasao baš za vas, šta njima nudite?
— Slobodnu Srbiju koja će kao takva da gradi svoj prosperitet. Srbiju u kojoj strani ambasador neće da govori šta treba da se radi, u kojoj ministarka pravde neće doći u Skupštinu da kaže da treba da se menja Krivični zakon jer je tako naredila EU, u kojoj ministar finansija neće reći da za budžet poslanici imaju samo dva dana da ga prouče. Srbija je danas u polukolonijalnom stanju — ljude izbacuju sa posla, jer im se ne sviđa da se u kafani svira „Lili Marlen“. Srbija je puna reči protiv fašizma, a imate spomenik Aćif-efedniju u Novom Pazaru, čoveku koji je osuđen zbog stvaranja „Velike Albanije“ i zločina nad srpskim stanovništvom za vreme Drugog svetskog rata.
Koji je vaš konkretan program?
— Predsednik nema izvršna ovlašćenja, ovo nisu izbori za Vladu i protiv Vlade, ovo je vrsta konkursa gde se kandidati javljaju da obave jedan posao, a konkursna komisija su svi građani Srbije. Svako treba da razmisli ko bi od ponuđenih kandidata najbolje mogao da predstavlja državu u inostranstvu i ko bi u krajnjoj liniji dizao glas i ukazivao na probleme. Vidimo da imamo probleme sa zamenama zdravstvenih knjižica, potrebni su nam lekari i internet na selima, nije normalno da najstariji časopis o književnoj kritici u Evropi „Letopis Matice srpske“ ne finansira država — na te probleme treba da ukaže predsednik Srbije. Vraćaćemo značaj obrazovanju, školama, nauci.
Stavka koja je najbitnija u ekonomskom delu programa jest činjenica da od svih dosadašnjih kandidata imam najviše privrednog iskustva u poslovima koji se tiču izvoza. Srbija bez velikih investicija, samo dobrom organizacijom može u tome neuporedivo više da uradi. Formiraću savet iskusnih ljudi koji će raditi na tome kako da unapredimo naš izvoz već postojećih proizvoda — nama treba nešto nalik na Generaleksport ili Intereksport.
Šta je preostalo od stranačke infrastrukture DSS-a posle svih podela?
— Stranku čine tri stvari — DSS ima ideologiju koja se nije menjala. Infrastruktura jeste urušenija nego što je bila 2012. ali je dovoljna da iznese kampanju. Novac je treća stvar ali njega nemamo, ali bože moj, život nije idealan.
Kakvo mišljenje imate o trenutnoj konkurenciji u predsedničkoj trci?
— Nije bitno šta ja o njima lično mislim i to nikada ne bih javno rekao, to su ljudi koji su moji prijatelji, a ima ljudi koje ja lično i ne poznajem ali i onih kojima se zbog nečega što su uradili u jednom periodu svog života divim, ali je to sve irelevantno. Nije ništa lično, jer mi govorimo o razlikama u politikama.
Kakve šanse sebi dajete?
— To mnogo zavisi od toga kada će izbori biti održani, ali i broja kandidata vladajuće koalicije. Spekuliše se i o tome da će se istovremeno sa predsedničkim održati i parlamentarni izbori. Objektivniju procenu mogu da dam tek posle svih informacija.
Verujete li da će se zajedno sa predsedničkim održati i parlamentarni izbori?
— Kao opozicionar, ja bih voleo da izbori budu svako malo, dok vlast ne padne. Kao običan i koliko-toliko odgovoran čovek, ja mislim da parlamentarnim izborima nema mesta, jer sadašnja vlast, protiv koje sam ja, ima većinu u Parlamentu. Ako nema suštinskih nacionalnih pitanja koja treba da se rešavaju, nema razloga za izbore. Ipak, postoji jedan suštinski razlog — da li mi Srbi želimo da budemo sluge Brisela ili ne. To je pitanje za referendum i to posle šestomesečne javne rasprave.
Da li biste kao predsednik Srbije mogli da sarađujete sa premijerom Aleksandrom Vučićem s obzirom na njegovu izjavu da ne želi šefa države koji „zvoca“?
— To je uvreda predsednika Republike Srbije koga biraju građani. Bio sam ministar u Vladi kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić i stvari su funkcionisale. Zbog toga predsednika biraju građani, a ne Parlament. Ako predsednik Vlade ima takvo mišljenje o našem sistemu, onda je stranka kojoj je pripadao SRS trebalo da u vreme izglasavanja Ustava predloži da i predsednika i premijera biraju poslanici. Ja ne zvocam, ja iznosim svoj stav, bio bih predsednik svih građana i ne bih se mešao u unutarstranačku politiku i u partijašenje i trudio bih se da zaštitim interes građana u najvećoj mogućoj meri.
Mnogi optužuju DSS da nije istinska opozicija SNS-u?
— I mnogi kažu za Elvisa Prislija da je živ, a on nije. Ne znam šta treba da se uradi da bismo mi dokazali da smo opozicija. Sa vladajućom strankom se ne slažemo o pitanju ulaska u EU, oko NATO, Kosova i Metohije, prodaje zemljišta strancima. Ajde da otrenemo priču, ako je ključno državno pitanje pitanje evrointegracija, zašto onda SNS i DS ne naprave zajedno vladu ili imaju zajedničkog predsedničkog kandidata. Ipak, kao intelektualac ne mogu da kažem da je baš sve što radi vlast loše.
Zašto iste izašli sa zajedničkim kandidatom sa Dverima kad ste sa njima nastupili na parlamentarnim izborima?
— DSS je bio za to da imamo jednog kandidata i na predsedničkim izborima, ali naši prijatelji iz Dveri su imali suprotan stav — da svako treba da ide sa svojim kandidatom. Ne mislim da je ovo kraj patriotskog bloka, na narednim parlamentarnim izborima će taj blok nastupiti jedinstveno, jer je taj savez prirodan.
Živimo u veoma zanimljivom političkom trenutku — Donald Tramp je na čelu Amerike, a zvaničnici Evropske unije strahuju za njeno očuvanje. Kakvu politiku bi Srbija sa vama na čelu trebalo da vodi?
— Sasvim jasno — političke neutralnosti. Nema nikakve saradnje sa bilo kim ko hoće da ima političku vlast nad Srbijom, ni Brisel, ni Moskva, ni Peking ni Nju Delhi. Mi treba da kopiramo sva dobra iskustva drugih, čak i zemalja EU, ali isto tako treba da donesemo zakon kojim bi se ispitalo finansiranje nevladinih organizacija kao što već postoji u Rusiji. Srbija treba da sarađuje sa svima u okviru njenih interesa. Činjenica je da prema nama predsednik Rusije Vladimir Putin ima jednu vrstu pogleda, viđenja i odnosa i tretira nas kao ravnopravne i trudi se da razume našu želju da budemo slobodni, a sa druge strane, imate EU i Vašington koji su nas bombardovali, koji ne priznaju naš Ustav i koji smatraju da na našoj teritoriji postoje dve države. Naši interesi se u najvećem broju slučajeva poklapaju sa interesima Rusije, Kine, Indije i Brazila.
Na Kosovu je već godinama teška situacija, sve više Srba napušta svoje domove, doveden je u pitanje i briselski dijalog. Da li vi imate neki konkretan plan?
— Sasvim jednostavno, razgovarati sa članicama Saveta bezbednosti. Evropska unija nam nije naklonjena, takoreći: „našoj ljubavi je kraj“. Mi ulazimo u sportski okršaj gde sudija jasno na početku kaže da će suditi celu utakmicu protiv tebe, ne samo u slučajevima kada se ne zna čija je lopta već u svakom pojedinačnom slučaju i mi pristajemo da igramo tu igru. Briselski sporazumi su neustavni, a odluka Ustavnog suda da su briselski pregovori rezultat političke volje je skandalozna. Nisam pravnik ali imam pravo to da kažem kao građanin ove zemlje. Treba otvoreno reći da nas ti pregovori više ne interesuju, zato što je Srbija na šteti.
