Kineski ambasador Li Mančang najavio je da će za koji dan na razgovor u Srbiju doći grupa kineskih stručnjaka zainteresovanih za Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor. Za tu crnu rupu srpske privrede čekamo investitore sa Dalekog istoka koji jedini mogu da se izbore sa problemima dugogodišnjeg gubitaša. Kao u slučaju Železare Smederevo, koja je samo pola godine po prelasku u kineske ruke počela da posluje pozitivno. Posle toga, kako reče premijer Aleksandar Vučić, u Beogradu možemo kineskom narodu i državi da podignemo spomenik iz zahvalnosti za sve što su za nas učinili.
Pokazatelj toga da se stvari u srpsko-kineskim odnosima kreću u dobrom pravcu je to što je nedavno u Beogradu otvorena Kineska banka, bezvizni režim je već uspostavljen, najavljeno je za ovu godinu i otvaranje direktne avio-linije Beograd—Peking.
Da u pitanju nije tek spisak lepih želja vidi se iz izjave ambasadora Lija da je nedavno u Kini razgovarao sa predstavnicima tri avio-kompanije, koje je pozvao da dođu u Srbiju na razgovor, da postoji interesovanje za direktni let i da očekuje da on bude uspostavljen. Rekao je i da su bar dve kineske kompanije zainteresovane da traže dokumentaciju za RTB Bor, čiji poziv za podnošenje ponuda za izbor konsultanta za privlačenje strateškog partnera je otvoren do 8. februara. Radi se, kaže Li, o ogromnom projektu, u koji su, dodao je, premijer Vučić i on direktno uključeni.
Bezvizni režim na 30 dana od ulaska u zemlju između Srbije i Kine uspostavljen je 15. januara. Srbija je jedina država u Evropi sa kojom Kina ima takav sporazum, a Li zbog toga očekuje dolazak 100.000 turista iz njegove zemlje. Šta je to što je Srbiju učinilo sveobuhvatnim strateškim partnerom Kine u ovom delu sveta, a Istočnog zmaja možda već u bliskoj budućnosti čini našim ekonomskim zaleđem? Po oceni sagovornika Sputnjika, stručnjaka za Kinu, u osnovi je ipak politika koja je prokrčila put privrednoj saradnji sa najmnogoljudnijom zemljom i drugom privredom sveta. Saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije dr Jovan Čavoški i dugogodišnji komentator zbivanja u Kini i na Dalekom istoku Borislav Korkodelović smatraju da u srpsko-kineskim odnosima postoji jaka politička osnova koja se decenijama razvijala, i da će Srbija u ovom delu sveta uvek biti dobro pozicionirana u odnosu na Narodnu Republiku Kinu.
„Ja mislim da je u osnovi ta političko-istorijska dimenzija, iako to Kinezi neće otvoreno reći. U njihovoj percepciji Srbija jeste naslednik SFRJ, a po raspadu države ona nije povukla nijedan kontroverzan potez koji bi na bilo koji način mogao da se smatra neprijateljskim. To su mnoge zemlje bivše Jugoslavije ili Istočne Evrope radile“, kaže Čavoški.
I Korkodelović ukazuje na tradicionalno dobre odnose sa Kinom, da su diplomatske veze ojačale u poslednjih sedam-osam godina, a da ove poslednje godine karakteriše istinska privrženost rukovodstva dveju zemalja da te odnose geografski udaljenih država približe što više.
On podseća na „emotivne momente“ koje Kina pamti, da Srbija nije bila radikalna poput ostalih da sa njom zamrzne veze po okončavanju vladavine komunizma na ovim prostorima. U tom tranzicionom periodu, znatan broj bivših socijalističkih zemalja, pa i onih sa prostora bivše Jugoslavije, takođe je zamrznuo veze sa NR Kinom. Makedonija je, kaže Korkodelović, čak priznala Tajvan kao predstavnika kineske države, ali je posle burne reakcije Pekinga morala da poništi taj svoj akt.
Poslednjih godina se jako puno radi na tome da se privuku kineske investicije. Treba imati u vidu da su Kinezi praktični, trgovci sa ogromnim iskustvom. Izuzetno su tvrdi pregovarači, ali kada postignu sporazum, onda je to nešto čega se veoma pridržavaju i očekuju to i od druge strane, kaže Korkodelović. Na pitanje čime je Srbija zaslužila poseban status strateškog partnera 2009, koji je prošle godine podignut na viši nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva, on ipak, smatra da je tu ulogu odigrao i spoljnopolitički faktor.
Od značaja je to što, na primer, Srbija nije, poput Hrvatske, ušla u NATO. Srbija je, kako napominje, vođenjem spoljne politike na četiri razboja verovatno bila najpovoljniji partner Kini na ovim prostorima.
Korkodelović, kao i Čavoški, posebno značajnim u odnosima sa Kinom vidi dolazak u Srbiju Kineske banke, četvrte u svetu po snazi. Korkodelović smatra da su njen dolazak, ali i najava dolaska osiguravajućih kuća iz Kine, poruka kineskim firmama da mogu slobodnije i bezbrižnije da dolaze i posluju ovde jer imaju zaleđinu u finansijskim institucijama iz svoje zemlje.
„Kineska banka u Beogradu zadužena je za prostor čitave jugoistočne Evrope, dakle za države bivše Jugoslavije, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju, Grčku“, napominje Čavoški. Kad je u pitanju Bor, on dodaje da je Kina izuzetno zainteresovana za eksploataciju bakra, koji im je potreban u izradi kablova za visoke tehnologije. Oni su najveći investitori u tri zemlje koje su veliki izvoznici bakra u svetu — Zambiji, Čileu i Australiji. Ukazuje, takođe, i na poseban položaj Srbije, koja zbog toga što nije članica EU omogućuje fleksibilnije investiranje, neograničeno pravilima EU.
„Naravno da treba da iskoristimo te mogućnosti za razvoj sopstvenih ekonomskih kapaciteta i za jačanje svoje političke pozicije u ovakvim turbulentnim geopolitičkim vremenima koja će se, nesumnjivo, odraziti i na ovaj naš prostor jugoistočne Evrope“, zaključio je saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, koji je doktorirao na Pekinškom univerzitetu.
