Ne treba više biti prorok da bi se zaključilo da se svetsko klatno okrenulo ka Istoku. Brojke sve govore. Kina se već nekoliko godina pozicionirala kao druga ekonomija sveta, Indija je prošle godine izbila na šesto mesto, ali je, pretekavši Kinu, bila zemlja sa najvišim privrednim rastom od 7,6 odsto. Rusija je, na iznenađenje Zapada, njegove sankcije podnela neočekivano dobro, preokrenuvši pojedine tokove, pogotovo u poljoprivredi. MMF je Rusiji za ovu godinu predvideo i privredni rast veći od jedan odsto.
I sve to nasuprot EU, čiji privredni rast već nekoliko godina stagnira na oko skromnih jedan i po odsto. Nikoga, zato, ne treba da čudi što Srbija svoje dugogodišnje dobre političke odnose sa moćnim evroazijskim državama, želi da pretoči i u privrednu saradnju. Posle učestalih kontakata sa najvišim zvaničnicima Rusije i Kine, eto nas i u Indiji. Poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Indiji i samitu u Gudžaratu o održivom ekonomskom razvoju, koji je okupio predstavnike više od 100 država i 2.000 indijskih i stranih kompanija za nas bi trebalo da bude dobra smernica za to šta nam valja činiti. Pogotovo što smo na to veliko i zahtevno tržište, prema najsvežijim podacima za 2015. godinu, plasirali robe za samo 5,6 miliona dolara, a odatle uvezli za 140 miliona.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za period januar–novembar 2016. godine iznosila je 31,16 milijardi dolara i u odnosu na isti period 2015. porasla je 7,8 odsto. Izvezeno je robe za 13,6 milijardi dolara, 11 odsto više nego godinu dana ranije, a uvezeno za 17,5 milijardi, što je za 5,5 odsto više nego godinu pre toga. Izvoz nam je, dakle, rastao duplo više od uvoza. Uz privredni rast koji će ove godine, prema procenama, biti oko 3,5 odsto i finansijsku konsolidaciju koja je dala dobre rezultate, Srbija uz više izvesnosti može da planira svoju budućnost.
A ona je, kada su u pitanju tri najveća evroazijska tržišta, već prepoznata pre svega u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, IT sektoru, namenskoj industriji, turizmu, a kada je reč o Indiji, Srbija se sve češće pominje i kao poželjna destinacija za usluge čuvenom Bolivudu, najvećoj filmskoj produkciji u svetu.
Srbija je ove godine uspela iz budžeta da izdvoji više para za poljoprivredu, ali bi morala jasno da naznači u šta će prioritetno da investira da bi se to u dogledno vreme vratilo, upravo plasmanom na ova tržišta gde imamo sigurne kupce. Naravno da ne treba da obeshrabri veličina tržišta. Dovoljan nam je i mali njihov deo da bi mogli da računamo na dobit.
Kada je Rusija u pitanju, dovoljno da se, na primer, Srbija orijentiše na tržište Moskve koje ima kupce koji spremne da plate najskuplje proizvode. Posebno za organski proizvedenu hranu. Naša prednost je još velikim delom nezagađeno zemljište, ali je uprkos tome reč o skupoj proizvodnji koju država mora da subvencioniše, upravo kao i, na primer, proizvodnju junećeg mesa, za šta nam je kinesko tržište, kao i ono u EU, uvek otvoreno.
U komšiluku u Hrvatskoj uzgajivač bikova dobije 350 evra subvencije kada proda june koje utovi do 500 kilograma. U Srbiji ništa. Stočari kažu da im se tov junadi ne isplati, uprkos tome što je plasman zagarantovan. Država, dakle, mora da obezbedi podsticaje za ono što je prioritet koji će u dogledno vreme donositi zaradu.
Indija je, pored toga, interes pokazala i za naučna dostignuća našeg Instituta za ratarstvo, za stvaranje zajedničkih sorti hibrida ratarskih i voćarskih kultura i transfer tehnologije u gajenju tih kultura.
Uostalom, indijski premijer je ovih dana u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem predložio da Srbija bude partner Indije u programu za razvoj prehrambene industrije i prerade hrane za 2017–2018. godinu. Šansu ne bi trebalo propustiti. Izvesno je da se stvari ne mogu preokrenuti preko noći, ali za preokret je potreban jasan cilj i plan. Bez toga predviđanje našeg premijera o razmeni sa Indijom od milijardu dolara za šest–sedam godina, umesto sadašnjih 140 miliona, teško mogu biti ostvariva.
Namenska industrija bi, svakako tu imala posebno mesto, pogotovo posle najave Vučića i potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina o zajedničkom učešću na indijskom tržištu.
Rusija indijskoj vojsci obezbeđuje 70 odsto oružanih sistema, a Srbija bi, kako je najavljeno, umesto ruskih firmi, za potrebe indijske vojske, mogla da obavlja poslove remonta. Vučić je već najavio da će namenska industrija predstavljati jedan od značajnijih faktora budućeg ekonomskog rasta Srbije.
To je, kako je rekao, jedan od motora razvoja Srbije i u namensku industriju će biti uloženo mnogo više novca nego što se mislilo da ćemo biti u situaciji.
U IT sektoru u Srbiji posluje 1.400 kompanija i on se već smatra našom velikom privrednom šansom, pogotovo kada je u pitanju saradnja sa Indijom, koja u toj oblasti spada u sam svetski vrh. Saradnja na tehnološkom parku u Inđiji sa indijskim ulaganjem u njega je već otpočela pre tri godine, a savetnik za ekonomiju i investicije premijera Srbije, Nemanja Stevanović je nedavno najavio da očekuje novu investiciju od 25 miliona dolara u taj park.
Prema njegovoj proceni, Srbija bi do 2020. godine od izvoza informacionih tehnologija mogla da zaradi milijardu evra. Po Vučićevoj oceni, Srbija pruža daleko bolje uslove onima koji investiraju u našu zemlju, zbog čega ga je, kako je primetio ovih dana u Indiji, zabolela glava od veličine indijskih investicija u neke zemlje za lošije uslove od onih koje nudi Srbija. Dakle, potrebno je imati i marketing.
A on je neophodan i kada je turizam u pitanju. Indija sa milion ekstrabogatih stanovnika, i sa 300 miliona dobrostojeće srednje klase, uostalom, kao i Kina i Rusija, jesu zemlje sa velikim brojem turista. Indusi baš ne troše koliko Kinezi, ali podjednako vole da putuju, između ostalog, u Zapadnu Evropu. Za sada ih ima u Dubrovniku, ali bi tu mogao da bude primenjen model koji se već koristi kada su Kinezi u pitanju, a to je regionalni turizam.
Mimo onoga što je već označeno kao potencijal, a moglo bi Srbiji da donese prihod kada je rč o Indiji jeste filmska industrija. Čuveni indijski Bolivud snimi oko 1.100 filmova godišnje, duplo više od Holivuda.
Predsednik asocijacije industrijkih privrednih komora u Indiji, koja ima 2,5 miliona članova, najavio je da će promovisati Srbiju kao pogodnu destinaciju za snimanje filmova. Nije novost da Srbija sa terenima, stručnim kadrom, iskustvom i znanjem može biti konkurentna u tom poslu. Dobru promociju tome svakako predstavlja prvi indijski film koji je snimljen prošle godine u Srbiji i Beogradu, za šta su gradske vlasti odobrile određene povlastice. To što se upravo snima novi film, može biti dobar znak.