Podatke o navodnim ruskim špijunima na Kosovu i Metohiji, koje je objavila Obaveštajna agencija Kosova, navodeći imenom i prezimenom Srbe koji su navodno špijuni Kremlja na Kosovu, da nije opasna igra, faktički bi mogla biti treći čin drame „Balkanski špijun“ Dušana Kovačevića. Politička paranoja izmišljenog lika te drame Ilije Čvorovića, koji u svom podstanaru vidi državnog neprijatelja i agenta mračnih imperijalističkih sila, kao da se preslikala na kosovske bezbednjake.
Da stvar bude još intrigantnija, kosovski obaveštajci sa objavili izveštaj u decembru 2016, a u njemu pominju saradnike bivšeg predsednika SR Jugoslavije i nekadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice, iako on od 2008. nije politički aktivan u državnoj strukturi, a od 2014. godine, od kada je podneo ostavku na mesto predsednika DSS-a, ni u političkom životu.
Svakako, nije prijatno kad ste Srbin na Kosovu koji se probudi i u prištinskim novinama i na državnoj televiziji čuje svoje ime uz koje ide etiketa — špijun. U ovom slučaju ruski. Upravo to se desilo Slaviši Ristiću, Marku Jakšiću i Zvonku Mihajloviću, srpskim političarima na Kosovu.
Zvonko Mihajlović, srpski radikal, kaže za Sputnjik da je ovo uzdrmalo i njega i njegovu porodicu, jer im je faktički neko stavio metu na čelo.
„Nisam potpuno spokojan, ni bezbedan i na ovaj način mi je narušen ugled. Kod mene i kod moje porodice je ovo izazvalo veliko uznemirenje, jer ovo nije samo napad na moju ličnost, već je ovo na neki način, i poziv na linč. Možete misliti kako će sada na nas da gledaju Albanci jer navodno radimo za neku rusku bezbednosnu službu?! Po meni je ovo opasan čin!“, navodi Mihajlović.
On kaže da ne zna da ga je iko istraživao, niti ga je u vezi sa tim neko kontaktirao iz kosovskih službi, priča se, dodaje on, jednostavno, pojavila na RTK 1. Ne misli ni da je slučajno to što se uz njegovo pominju i imena Ristića i Jakšića, jer kaže da su oni retki Srbi koji na Kosovu otvoreno pričaju o bezbednosti Srba.
Slaviša Ristić, samostalni poslanik u Skupštini Srbije sa Kosova i Metohije, kaže da on nikada nije krio da voli Rusku Federaciju, ali da nije ničiji špijun.
„Ja sam Srbin sa Kosova i Metohije koji stalno govori da je naša budućnost u Srbiji, a ne na nezavisnom Kosovu ili u Velikoj Albaniji. Možda je to nekome zasmetalo, pa me je etiketirao kao špijuna. Ne znam šta bi mogla da bude pozadina svega ovoga, osim da nam stave metu na čelo i da albanski ekstremisti obave ostalo. Ovo jeste novi vid zastrašivanja Srba“, kaže Ristić za Sputnjik.
Marko Jakšić, bivši član predsedništva DSS-a, ima jednostavno objašnjenje za sve što se dešava. On kaže da su na Kosovu videli da su se svi „poveli“ za histerijom protiv Rusije, pa su oni sami rešili da se, eto, istaknu sa nečim.
On podseća da je Dragana Trifković, koja je označena kao vođa te „špijunske grupe“, nekada bila u DSS-u, kao i on. U tom kontekstu on kaže da je moguće da su oni zbog čvrstih stavova protiv kosovske nezavisnosti, i koje on kroz Pokret „Otadžbina“, čiji je predsednik, zastupa, verovatno „viđeni“ za takav aranžman.
„Mnogo godina se bavim nacionalnim radom i nisam hteo da budem ni srpski špijun, ni bilo čiji špijun. Ja Rusiju volim i smatram da je nama jedina šansa za opstanak veza sa Rusijom i da nam je ona jedina zaštita i mera. E sad, odakle se ovo pojavljuje? Na globalnoj političkoj sceni se ruski faktor vidi kao opasan i verovatno se i Priština setila da ima problema sa Rusima, pa su napravili priču da postoji takozvana balkanska mreža špijuna i da ona malo, malo, pa radi nešto protiv interesa Kosova. A to je notorna glupost! Mislim da je Priština samo želela da pokaže da nisu od ruskog uticaja ugroženi samo Nemci, Amerikanci i ko sve ne, već i Kosovo“, kaže on.
Inače, obaveštajna agencija Kosova (OAK) iznela je podatke, koji su javno objavljeni krajem 2016. godine, da na Kosovu postoji jedna mreža saradnika obaveštajne službe Ruske Federacije, koju vodi Dragana Trifković, za koju se sumnja da je agent visokog nivoa.
Trifkovićeva je, navodi se u njihovom izveštaju, direktor Centra za geostrateške studije i istovremeno radi i za Evroazijski centar za istraživanje i razvoj. U izveštaju se ističe i da je bila jedna od najviših ličnosti DSS-a Vojislava Koštunice.
„U sklopu svoje delatnosti protiv republike Kosovo, D. T. ima veoma široku mrežu saradnika koji deluju ne samo na Kosovu i u Srbiji, nego i u zapadnim zemljama. Ona je jedna od najvećih podstrekača propagande koja ima za cilj diskriminaciju Albanaca uopšte, prostirući svoju mrežu u medijima i političarima od Moskve do Berlina, Pariza, Rima i Brisela. OAK je evidentirala slučajeve kada je ona posećivala Kosovo, ali se ni u jednom slučaju nije registrovala na administrativnoj liniji. U 2014. godini, zajedno sa jednim nemačkim državljaninom, koji je bio novinar po profesiji, posetila je nekoliko gradova na Kosovu (Severnu Mitrovicu, Orahovac, Peć, Prizren), stvarajući nove kontakte i istovremeno šireći medijsku propagandu po nemačkim medijima protiv Kosova i njenih lidera. U skladu sa konstatacijama, D. T. najveću štetu Kosovu nanosi regrutujući Srbe sa Kosova po seminarima i raznim sastancima, koje organizuju razne ruske institucije u Srbiji“, piše između ostalog u izveštaju kosovske bezbednosne službe.
Osim Jakšića, Ristića i Mihajlovića, kao „ruski špijuni“ na Kosovu „viđeni“ su i srpski novinari sa Kosova, ali i ljudi iz Srpske liste, čija se imena ne navode. Kao najveći saradnici Trifkovićeve navode se vojna lica i kadrovi srpske obaveštajne službe koji su delovali na Kosovu pre 1999. godine i koji su bili na vrhu tih struktura, kao što je slučaj sa pukovnikom Ljubinkom Đurkovićem, komandantom srpskih snaga na Košarama, Slavkom Nikićem, pripadnikom Državne bezbednosti i autorom nekoliko „diskriminatornih knjiga o glavnim ličnostima OVK-a“, i Božidarem Delićem, srpskim generalom, rođenim u Đakovici.
