Bugarski predsednik Rumen Radev raspisao je vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 26. marta, a prema njegovoj odluci do tada će funkciju premijera obavljati bivši predsednik Skupštine Ognjan Gerdžikov.
Radev, koji je stupio na funkciju ovog meseca, morao je da raspiše vanredne parlamentarne izbore jer je Vlada na čelu sa premijerom i liderom skupštinske većine Bojkom Borisovim podnela ostavku, nakon što je njihov predsednički kandidat izgubio na izborima.
Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative za Sputnjik kaže da je potez bugarskog predsednika očekivan i jedini formalno-pravni način za izlaz iz političke krize u kojoj se Bugarska nalazi. Međutim, postoji bojazan da će politička kriza u toj zemlji biti nastavljena i nakon izbora.
„Socijalistička partija i neke manje stranke imaju u ovom trenutku veće šanse da ostvare bolji rezultat nego u prethodna dva izborna ciklusa, ali ja uopšte ne bih otpisivao Bojka Borisova. Ostaje da se vidi da li će blok koji će predvoditi njegova politička partija imati apsolutnu većinu i posle izbora, ali bih se mogao kladiti da će oni sasvim sigurno osvojiti najveći broj mandata i biti makar relativni pobednici predstojećih izbora. Borisov nije mogao da funkcioniše sa novim bugarskim predsednikom i to je jasno rekao nakon predsedničkih izbora, pa ne znam kako će to pitanje rešiti ubuduće i kako će se ta potencijalna kohabitacija u Bugarskoj odvijati“, kaže Proroković.
Prema njegovim rečima, u periodu do izbora nastaviće se sa ključnim temama koje opterećuju bugarsko javno mnjenje, među kojima svakako dominira pitanje migrantske krize, koje će biti tema brojnih predizbornih polemika. Međutim, napominje naš sagovornik, očekuje se i postepeno otvaranje nekih drugih tema koje je Bojko Borisov tokom svog mandata želeo da skrajne i zanemari.
„To je pre svega pitanje energetske bezbednosti jer je Vlada Bojka Borisova donela katastrofalne odluke koje su se ticale obustave brojnih projekata, ’Južnog toka‘, izgradnje gasovoda od Burgasa do Aleksandropulosa, koji bi povezivao Grčku i Bugarsku, izgradnje nuklearne elektrane ’Belene‘. Razlog je više nego jasan — Amerika je stajala iza tih blokada i odluka Bojka Borisova, jer je to bio jedan od načina da se Rusija izoluje i da joj se ne dozvoli dalje učešće na energetskom tržištu Evrope. Posle svega, Bugarska nije puno naškodila Rusiji, ali jeste balkanskim zemljama, pre svega Srbiji. Mi smo sada u problemu kada govorimo o energetskoj stabilnosti, dugoročnom privrednom razvoju i nekim propuštenim šansama“, objašnjava Proroković.
Kako kaže, sada sa novim predsednikom i potpuno novim ambijentom u kojem će se voditi predizborna kampanja, svi oni koji su zbog tih odluka kritikovali bivšeg premijera Borisova dobiće širi medijski prostor, pa se očekuje da će i te teme biti aktuelizovane.
Inače, predsednik Rumen Radev najverovatnije će u petak, 27. januara, raspustiti Parlament Bugarske.
