Reč je o obimnom zborniku višestrukog kvaliteta i značaja, pre svega je disciplinaran, sadrži naučne radove iz različitih oblasti. Arheolozi, istoričari i politikolozi razlažu različite teme vezane za hiljadugodišnjicu upokojenja Svetog kneza Vladimira.
Predstavljena su zanimljiva istraživanja ostataka crkava, kako bi se utvrdilo u kojoj je knez Vladimir kršten, zatim slede tekstovi koji se bave pojmovima iz tog perioda srednjovekovne istorije. Reč je o pojmovima iz ruskih letopisa, koji pojašnjavaju kako su korištene bazične reči, pojmovi kao što su „Rusi“, „ruski“ ili „Rusija“.
Obiman segment odnosi se na duhovni razvoj ruskog naroda. Precizno su, na osnovu validnih istorijskih dokumenata, povučene i duhovne paralele između Srba i Rusa, kaže jedan od autora radova, dr Boris Milosavljević, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU.
„Iz Zbornika, između ostalog, možemo da saznamo kada je ime ’Vladimir‘ počelo da se pojavljuje kod Srba. Treba uzeti u obzir činjenicu da su Sveti knez Vladimir Kijevski i Sveti knez Jovan Vladimir, koji je prvi srpski svetitelj, bili savremenici. Interesantno je i da su živeli u potpuno različitim krajevima tadašnje Evrope. Tu je i pregled istorijskih odnosa između dinastija, rodbinskih odnosa koji su prožimali rusku dinastiju Rjurikoviča, a zatim Romanova i srpske dinastije i kako je to uticalo na usvajanje kultova ruskih svetitelja u srpskim zemljama“, kaže Milosavljević.
Protojerej Vitalij Tarasjev, sveštenik podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, kaže da će sutrašnju svečanost u kripti Hrama Svetog Save blagosloviti i patrijarh srpski Irinej, koji će govoriti o duhovnoj komponenti Svetog kneza Vladimira Kijevskog. Njegova svetost je i autor uvodne reči vrednog Zbornika.
„Na predstavljanje knjige doputovali su i autori, naučnici iz Rusije. Ugostićemo dr Nataliju Aleksejevnu Naročnicku. Ona je jedan od vodećih istoričara Rusije danas, rukovodilac Instituta evropskih studija u Parizu, koji je i osnovala. Njen pogled na Svetog Vladimira zasniva se na onome što se kod oba naša naroda kroz istoriju pokazalo istovetnim, postojanje pomesnih crkava umnogome je utemeljilo postojanje ruske, odnosno srpske države“, kaže Tarasjev.
Zbornik radova donosi i analizu kojom približava činjenice o počecima poštovanja ruskih svetitelja kod Srba, pre svih Svetog Aleksandra Nevskog u devetnaestom veku, ali i odgovara na pitanje kako i zašto su i danas široko prihvaćeni i za srpske vernike važni Sveti Serafim Sarovski i Ksenija Peterburška.
