Prilikom potpisivanja ukaza o izgradnji naftovoda „Kistoun“ Tramp je izjavio: „Nameravamo ponovo da pregovaramo sa Kanadom o određenim uslovima i videćemo da li ćemo moći da izgradimo ovaj naftovod“.
„A ako žele, videćemo da li možemo da izgradimo ovaj gasovod — mnogo radnih mesta, 28.000 radnih mesta, velike građevinske poslove“, naglasio je Tramp.
Štaviše, Trampovi ukazi pozivaju na upotrebu američkog čelika za cevovode koji se grade u zemlji. Tramp je rekao da će Sjedinjene Američke Države „mnoge radnike čeličana vratiti na posao“.
„Insistiram da ako gradimo cevovode u Sjedinjenim Američkim Državama, cevi treba da budu izgrađene u Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Tramp.
Potpisivanjem ukaza u vezi sa prvim projektom, Tramp je izjavio da namerava da ponovo pregovara sa Kanadom o određenim uslovima. On je dodao da će ponovo biti razmotreni uslovi izgradnje naftovoda „Dakota akses“, koji će prolaziti kroz teritoriju nekoliko američkih država.
Prošlog maja Tramp je u svom govoru u Severnoj Dakoti najavio da će odobriti naftovod „Kistoun", ali da će tražiti procenat od profita.
Bivši američki predsednik Barak Obama izjavio je u novembru 2015. godine da će Vašington odustati od izgradnje naftovoda „Kistoun“ od kanadske provincije Alberta do SAD, jer projekat neće doneti znatnu korist američkoj ekonomiji i potkopaće „globalno vođstvo SAD u borbi protiv klimatskih promena“. Protivnici ove odluke smatrali su da projekat može da pruži podsticaj za razvoj američke industrije, snabdevajući je energetskim resursima.
Protiv izgradnje naftovoda „Dakota akses“ u američkoj državi Severna Dakota ranije je protestovalo nekoliko stotina aktivista. Oni su se bojali da naftovod može negativno da utiče na kvalitet vode za piće i dovede do „skrnavljenja svete zemlje“ Indijanaca. Trasa naftovoda vodi preko teritorija država Severna i Južna Dakota, Ajova i Ilinois. U decembru 2016. američke vlasti su izašle u susret višemesečnim protestima i složile se da razmotre trasu cevovoda. Tokom protesta je uhapšeno a potom i pušteno oko 600 ljudi.
