Institucija Visokog predstavnika za BiH ne može biti ukinuta bez saglasnosti velikih sila, bez obzira na to da li to traži Republika Srpska ili drugi bosanskohercegovački entitet. Ova institucija ne može biti ukinuta čak i ako bi u BiH postojao konsenzus oko toga.
Rusija je još 2008. zatražila ukidanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), uz ocenu da su ostvareni osnovni zadaci Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Podsetimo, delegacija Republike Srpske koja je prisustvovala inauguraciji američkog predsednika Donalda Trampa zatražila je zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH.
„U razgovorima sa ljudima iz kabineta Donalda Trampa i članovima Kongresa jasno smo stavili do znanja da su naši prioriteti da se u Savetu bezbednosti UN donese nova rezolucija o BiH, a da se sadašnja stavi po strani“, rekao je Obrad Kesić, šef predstavništva RS u SAD.
„Čak i kada bi i drugi entitet to tražio, mislim da bi to zavisilo od volje moćnih. Znate da se već dugo SAD, Nemačka, Engleska i Francuska smatraju međunarodnom zajednicom, svi ostali su nevažni. Dok oni između sebe ne postignu dogovor da se ukine ta kancelarija, uzalud su svi protesti, uzalud su zahtevi, uzalud su inicijative iz RS ili bilo koga“, kaže politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.
Konsenzusa o ukidanju OHR u BiH nema, zato što, prema Kozomarinim rečima, Bošnjacima ta institucija odgovara. Visoki predstavnik je uvek na njihovoj strani i dok god je tako, oni će imati osećaj da međunarodna zajednica, oličena u četiri velike sile, štiti bošnjačke interese.
„Republika Srpska može da traži, da se upinje, ali bez dogovora velikih, Kancelarija visokog predstavnika neće biti ukinuta. A procedura je jednostavna. Kada se oni dogovore na nekom tajnom sastanku, onda Savet za implementaciju mira donosi odluku o ukidanju kancelarije ili njenom premeštanju iz Sarajeva u neku drugu destinaciju, a spominje se Beč“, objašnjava Kozomara.
Proces gašenja OHR traje odavno, a inicijativa delegacije RS izneta u Vašingtonu ne može da bude inicijalna kapisla za tako nešto, smatra profesor međunarodnih odnosa na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja. Ta je inicijativa, prema Šolajinim rečima, odgovor na sankcije koje je Obamina administracija uvela predsedniku RS Miloradu Dodiku.
On podseća na postojanje „pet plus dva“ uslova za gašenje OHR. Uslov o efikasnoj demokratiji je, kako kaže Šolaja, rastegljiv, ali se i ne ispunjava, i on je i uzrok opstanka OHR.
„U svakom slučaju, sve ono što se događa u BiH, sa rastom konflikata, sankcijama Dodiku, svim onim što se dešavalo u vezi sa referendumom, izborima, raznim procesima, produžava život Visokom predstavniku jer, pre svega zapadne zemlje žele da zadrže tu instituciju kao jednu od institucija pomoću koje mogu da upravljaju procesom“, kaže Šolaja.
Visoki predstavnik sa svojim „bonskim ovlašćenjima“ predstavlja jedan od „mehanizama prisile“ koga će se međunarodna zajednica teško odreći, smatra on. Rusija bi želela da se reši OHR pre nego Saveta za primenu mira, nastavlja Šolaja, pozivajući se na predavanje bivšeg ruskog ambasadora u BiH Aleksandra Bocan-Harčenka i u tom smislu bi i mogla da ide politička akcija.
„Mislim da bi RS trebalo da mnogo bolje osmisli političku akciju, odnosno pristup međunarodnoj zajednici, ukoliko želi da se Visoki predstavnik ukine kao institucija. Činjenica je da će on verovatno, nakon sankcija Dodiku, imati veću ulogu jer će mu zapadne države to dozvoliti. Ono što se može očekivati, mada ne mislim da je u ovom trenutku realno, jeste brži put BiH u EU“, kaže Šolaja i dodaje da bi to bio način da se BiH reši OHR jer, kako kaže nema ulaska u EU sa međunarodnim mehanizmima kontrole.
Da bi visoki predstavnik napustio BiH, prema Šolajinim rečima, tri konstitutivna naroda morala bi da pokažu političku volju za funkcionisanjem bez OHR. Danas to nije slučaj, a očigledno je da bošnjačka komponenta BiH, koja, kaže Šolaja, želi da ostvari neke ciljeve s početka devedesetih, računa na podršku međunarodne zajednice, pre svega na visokog predstavnika.
O novoj američkoj administraciji može se ceniti samo po onome što je izgovoreno u izbornoj kampanji, međutim, drugo je, kaže Kozomara, kada novi predsednik preuzme vlast i stvari počne da sagledava iz Ovalnog kabineta.
„Ne možemo, dakle, previše da očekujemo od Trampa, ali ne možemo ni da ne očekujemo da neće da ispuni ono što je obećavao. Srbi se s pravom nadaju da je konačno došlo vreme da Sjedinjenim Državama vladaju ljudi koji su proslavili Ameriku dostignućima, a ne koji su je proslavili krvlju, siledžijstvom, bombama, ono što su američke administracije radile 25 godina. Mi očekujemo da će Trampova administracija prihvatiti da u svetu postoje dve sile, Rusija i SAD i da one treba da se dogovaraju o ključnim pitanjima za budućnost planete, a ne da jedni odlučuju o svemu“, kaže Kozomara.
Šolaja ne veruje da će nova američka administracija ići u pravcu ukidanja OHR, jer se, kaže, niko olako ne odriče kontrolnih mehanizama u kriznim područjima. On naglašava da je ceo mehanizam administracije koji se bavi Balkanom ostao netaknut, uključujući i raspored ambasadorskih mesta.
„U nekoliko narednih meseci, dok se administracija ne uspostavi, mislim da će i te politike ostati na snazi“, kaže Šolaja i dodaje da bi trebalo više da se radi sa EU i Rusijom, ali i na unutarpolitičkom planu, ako se želi ukidanje OHR. Međutim, Šolaja kao glavnu smetnju tih procesa vidi bošnjačku stranu, koja računa na međunarodnu zajednicu u ostvarenju svojih političkih ciljeva.
