Ruski eksperti kažu da takve izjave liče na pokušaj zapadnih stručnjaka da „zabiju klin“ između Rusije i Srbije.
„To liči na pokušaj da se unese razdor, jer scenario da Moskva prizna Kosovo nije moguć, pogotovo dok je Putin na vlasti. Čak i ako bi SAD iznele takav predlog, Rusija bi ga odbila i ne bi ušla u takvu vrstu trgovine, jer nama nije potrebna podrška Vašingtona da bi Krim bio ruski. Krim se vratio u sastav Rusije putem referenduma, a uprkos stavu SAD i EU. Znali smo šta nas čeka i šta će nakon toga uslediti i bili smo spremni na to“, kaže za Sputnjik Igor Pšeničnikov, savetnik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja.
Ekspert ne isključuje mogućnost da bi SAD mogle da iznesu ponudu „Krim za Kosovo“, ali je uveren da Moskva na to neće pristati ni pod kakvim uslovima.
„Priznanjem Kosova mi bismo izdali našeg glavnog saveznika na Balkanu, a takođe bi to bio i signal svima onima koji su separatistički raspoloženi u Srbiji. Osim toga, priznanje Kosova od strane Rusije bi značilo i kršenje postojećeg sistema međunarodnog prava, to bi bio nemoralan čin, i zato Rusija na to nikada neće poći“, zaključuje Pšeničnikov.
Reakcija ruskih analitičara je usledila posle navoda britanskog stručnjaka za Rusiju Meri Dejevski da bi Rusija mogla da prizna nezavisnost Kosova kao deo šireg sporazuma između Vašingtona i Moskve, nakon što je Donald Tramp preuzeo funkciju predsednika SAD.
Tekst je objavljen u katoličkom časopisu „Tablet“ u izdanju za 21. januar, a prenosi ga „Balkan insajt“.
„Dok bi rusko priznanje bilo slavljeno kao veliki uspeh na Kosovu, to bi bio veliki šok za ruskog istorijskog saveznika, Srbiju“, kaže se u članku.
Dejevski, inače kolumnistkinja „Gardijana“, navodi da Vladimir Putin ulaže mnogo truda u poboljšanje odnosa između ruske i američke administracije, i da ne bi smeo da dozvoli da mu ovakva prilika, kao što je Kosovo, isklizne.
Dejevski se, kako se navodi, redovno sastaje sa liderima Kremlja kroz grupu „Valdaj“, koja se susreće sa ruskim zvaničnicima svake jeseni, a sugerisala je da bi Moskva mogla da prizna Kosovo kao deo paketa dogovora, čiji bi cilj bio zatvaranje različitih posthladnoratovskih diplomatskih problema koji su ugrozili odnose između sila.
Međutim, u „Valdajskom klubu“ takvu vrstu trgovine između Rusije i SAD kategorički odbacuju.
„Mislim da nema osnova da se pokreće pitanje priznanja Kosova. Zapravo, problem Kosova na Balkanu se nikako ne može dovoditi u vezu sa rusko-američkim odnosima, pa je samim tim trgovina te vrste nemoguća. Drugačije rečeno, Kosovo nije tema razgovora dveju zemalja i ne verujem da će se naći na dnevnom redu. Samo u slučaju da se situacija na Balkanu naglo pogorša i da se pojavi novo žarište, koje ugrožava međunarodnu i regionalnu bezbednost, pitanje Kosova bi moglo da se pokrene između Kremlja i Bele kuće. Ali, trenutno ne postoje faktori koji bi mogli da promene stav Kremlja o teritorijalnoj celovitosti Srbije“, kaže za Sputnjik Andrej Sušencov, programski direktor „Valdajskog kluba“, ekspert za spoljnu politiku SAD, docent MGIMO i šef ruske agencije „Spoljna politika“.
Ekspert ističe da interesi Srbije i njenih drugih ruskih saveznika nikako neće biti ugroženi zarad poboljšanja odnosa Rusije i SAD.
„Ne bi trebalo očekivati da će Rusija i SAD trgovati priznanjem ili nepriznanjem teritorija, barem se Rusija ne koristi takvim instrumentima. Dakle, odnosi sa drugim zemljama neće biti predmet trgovine u dijalogu Moskve sa Vašingtonom. Stoga, interesi Srbije i drugih ruskih saveznika neće biti ugroženi, čak i ako dođe do razvoja odnosa između Rusije i SAD“, zaključio je Sušencov.
Rusija čvrsto protiv priznanja Kosova, južne pokrajine svog bliskog saveznika Srbije otcepljene 1999. godine uz pomoć zapadne vojne pomoći, a koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine, navodi se u tekstu.
Većina zapadnih zemalja, počevši od Amerike, odavno je priznala nezavisnost Kosova, ali Srbija, Rusija, Kina, kao i pet članica EU i mnoge druge države, nisu, među kojima je najviše onih iz Centralne i Južne Amerike, Azije i oko polovine afričkih država.
Tempo priznavanja znatno je usporen poslednjih godina, a prošle godine su to učinile samo dve države — Surinam i Singapur. Ukupno oko 110 od 193 država-članica Ujedinjenih nacija do sada je priznalo nezavisnost Kosova.
Podsećanja radi, prošlog meseca je i rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da „Srbija može u potpunosti da računa na podršku Rusije u zaštiti teritorijalnog integriteta kada se radi o Kosovu“.
