Da li su velike seobe naroda kroz istoriju organizovane ili se slučajno dešavaju? Kome migracije donose korist, a kome štetu?
Gosti u prvom delu emisije bili su istoričar Čedomir Antić i novinar i glavni i odgovorni urednik agencije Beta Ivan Cvejić.
— Ivan Cvejić: Pored Kosova i Bosne imamo i Krim.
— Ivan Cvejić: Mnogo je jeftinije i mirnije kada bi se dogovorom postiglo pomeranje granice.
— Čedomir Antić: Irak i Sirija bi bili srećniji kada bi bili podeljeni, kao što bi i Kosovo i Bosna i Hercegovina bili srećniji kada bi bili podeljeni.
— Čedomir Antić: Eu i SAD ne žele promene granica. Pravili su izuzetke u Indoneziji i Srbiji. Moje mišljenje je da granice treba menjati jer život teče. Potrebno je pronaći modalitet kako da se granice menjaju bez konflikta.
— Čedomir Antić: Saveznik Turske u Egiptu čeka vešanje, savez sa Izraelom se raspao, dodvoravanje bošnjačkom nacionalizmu je imalo kratkotrajnog uspeha.
— Ivan Cvejić: Turska ima jasan politički interes da Kurde drži podalje i od vlasti i od autonomije, a Americi to ne odgovara zbog njenog učešća i u Siriji i u Iraku.
— Čedomir Antić: Kurdi nisu u mogućnosti da stvore više država, nisu dovoljni veliki za tako nešto.
— Čedomir Antić: Svaki narod ima pravo da stvori svoju državu i mislim da su Kurdi sazreli za to.
— Ivan Cvejić: Sve vreme se nalazimo u jednom velikom, globalnom sukobu.
— Ivan Cvejić: Terorističke akcije utiču na životne navike ljudi. To su ti mali koraci koji redefinišu naše živote.
— Čedomir Antić: Evropa će morati da se menja.
— Čedomir Antić: Da nije bilo napada na Irak 2003. godine Islamska država ne bi bila stvorena.
— Čedomir Antić: Posledice napada 11. septembra u Njujorku dovele su do milionskih žrtava.
— Ivan Cvejić: U Evropi nema zemlje u kojoj ne jača desnica koja svoju politiku bazira na ekonomskom šovinizmu.
— Ivan Cvejić: Evropa je i dalje najprivlačnije mesto za život i pored svojih nedostataka.
— Ivan Cvejić: Broj izbeglica koji je došao u Evropu je 0,5 odsto ukupnog evropskog stanovništva.
— Čedomir Antić: Koncept multietničnosti je veoma često kontraproduktivan.
— Čedomir Antić: Sirija se raspala, tamo nema jednostavnog rešenja.
— Ivan Cvejić: Volfgang Šojble je govorio o potrebi Nemačke za 500.000 novih ljudi godišnje kako bi se sačuvao postojeći privredni izvoz te države.
— Ivan Cvejić: Načela na kojima je sazdana Evropska unija ne igraju nikakvu ulogu u pregovorima EU i Turske o migrantima.
— Čedomir Antić: Velika Seoba naroda iz 4. i 5. veka naše ere okupila je relativno mali broj ljudi, milion do milion i po ljudi, koji su napali Rimsko carstvo od 50 miliona ljudi. Nije problem bio u njima, nego u unutrašnjim slabostima Carstva. Slična je situacija i danas.
Drugi segment emisije posvetili smo ženama i razgovarali o položaju žena u Srbiji.
Šta nam je donela emancipacija? Zašto se rad u kući podrazumeva, a ne vrednuje dovoljno? Koliko žene u Srbiji mogu i žele da promene sliku o sebi?
Gosti u drugom delu emisije bili su glumica Rada Đuričin, poslanica Gordana Čomić i psihoterapeut Zoran Milivojević.
— Gordana Čomić: Gde nema moći tu ima više žena.
— Zoran Milivojević: Žene su bolje od muškaraca kada je u pitanju saradnja.
— Rada Đuričin: Ima i te kako mnogo muškaraca koji i te kako brinu o svojim porodicama.
— Gordana Čomić: Ova planeta se vrti na besplatnom ženskom radu i žene to prihvataju. To ima cenu i može se videti koliko je ženski doprinos.
— Rada Đuričin: Bez ekonomske samostalnosti, i muškarca i žene, nema nikakve ravnopravnosti.
— Gordana Čomić: Ako nešto ne postoji u jeziku onda ne postoji ni u stvarnosti.
— Rada Đuričin: Jako je bitna humanizacija odnosa muškarca i žene, gde žena brine za muškarca i muškarac brine za ženu. Nisam za to da se „popravkom“ položaja žena smanje prava muškaraca.
— Zoran Milivojević: Emancipacija znači oslobađanje, a u slučaju žena to je oslobađanje od muške dominacije.
— Gordana Čomić: Emancipacija je samopoštovanje.
Hvala vam što ste nas slušali i čitali!
