Da li je sve učestalije ocene o propasti evra podstakao „bregzit“, ili to što privreda evrozone i cele EU već duže vreme stagnira, ili najnoviji unutrašnji izazovi i problemi globalne geopolitike sa kojima se suočava. Ili sve to zajedno, svejedno je. Ekonomisti se uglavnom slažu da je reforma valute evrozone uslov njenog opstanka. Ali ne pita se samo ekonomija.
Bivši francuski ministar ekonomije Emanul Makron ovih dana je čak ocenio da će ukoliko ne bude značajnih ekonomskih reformi evro možda za deset godina i nestati.
Pre nekoliko meseci Institut „Žak Delor“, koji je jedan od arhitekata jedinstvene evropske valute, evru je predvideo neizbežan kolaps.
„Reforma evra možda nije popularna, ali je esencijalna i goruća. U nekom trenutku Evropu će zadesiti nova ekonomska kriza. Ne zna se da li će se to dogoditi za šest nedelja, šest meseci ili šest godina. Ali u trenutnim okolnostima nije verovatno da evro preživi“, saopštio je Institut.
Poznati nobelovac, ekonomista Džozef Stiglic evro doživljava kao dete iz komplikovanog braka 19 različitih zemalja zbog čega nema šanse na uspeh bez institucije koja bi stala u njegovu zaštitu. Možda je, smatra on, najbolji put ka napretku evrozone „fleksibilan evro“, gde svaka zemlja-članica usvaja svoju verziju te valute.
Za prošlogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Olivera Harta „evro je greška“, a Brisel je otišao predaleko u centralizaciji moći i ako Evropska unija ne prestane sa tim trendom, teško da može da preživi i napreduje. Hart čak smatra da uopšte ne bi bilo loše da se Evropa odrekne jedinstvene valute.
Da li je to iz Harta pre progovorio Britanac, koji smatra da je „bregzit“ bio pametna odluka? Uostalom Britanija ni kao članica Evropske unije nikada nikada nije odustala od svoje funte. Možda i izjavu Makrona, trenutno po anketama najpopularnijeg francuskog političara, treba gledati više za unutrašnju upotrebu, jer je ušao u trku za predsednika Francuske. Nije sve to sporno, ali im ekonomsku stručnost ne treba umanjivati.
Da nije reč o problemu koji brine samo EU jasno je i iz pažnje koju je tome pre nekoliko meseci pokazao i predsednik Rusije Vladimir Putin. Činjenicu da Rusija 40 odsto svojih deviznih rezervi drži u evrima, šef ruske države je naveo kao dokaz da „kolaps“ devetnaestočlanog monetarnog bloka nije u interesu njegove zemlje.
On je pre nekoliko meseci u intervjuu za „Blumberg“ izjavio da ne isključuje mogućnost donošenja neke odluke koja bi objedinila grupu zemalja evrozone sa jednakim nivoima razvoja, što bi, po njegovom mišljenju, dovelo do jačanja evra. I nije jedini koji je na taj način razmišljao.
Šta na to kaže naša struka, pogotovo s obzirom na to da je u Srbiju dve trećine investicija stiglo iz EU, sa kojom Srbija obavlja 65 odsto svoje spoljnotrgovinske razmene?
Profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da je sudbina evra u rukama političara. Ekonomski gledano nije sporno šta treba preduzeti, ali o tome, smatra on, treba da postoji politički konsenzus.
Šoškić podseća da se o tom pitanju već duže vreme priča, kao i o tome da li treba da postoji jedan evro za krug razvijenijih zemalja evrozone i drugi evro za manje razvijene zemlje.
Ako postoji politička volja da se evro održi i da ojača, svakako da to može da se desi, kaže Šoškić za Sputnjik i podseća da je 2010. godine kriza suverenog duga EU otkrila neke ključne slabosti u konceptu evra. Da je evrozona 2009. i 2010. godine emitovala obveznice za sve članice ne bi, smatra on, uopšte bilo krize suverenog duga unutar EU.
„Ukoliko bi se išlo u pravcu veće integracije EU, projekat evra ima šansu da uspe. Ukoliko se, međutim, izlazak Britanije iz EU može smatrati najavom nekih sličnih procesa u drugim zemaljama, onda naravno, veći stepen integracije nije na dnevnom redu i u tom kontekstu se postavlja pitanje održivosti evra“, ističe nekadašnji guverner NBS.
Zato je, dodaje on, pitanje održivosti evra pre svega političko pitanje da li postoji volje unutar EU ka većem stepenu integracije.
„Ako se želi perspektiva za evro suština je da on mora da počiva, kako na jedinstvu monetarnih vlasti, tako i na jedinstvu i mnogo većem stepenu integrisanosti fiskalnih vlasti. To bi podrazumevalo možda centralizovano ubiranje poreza, svakako centralizovano raspolaganje sredstvima i takođe centralizovano, odnosno zajedničko finansiranje budžetskog deficita koji bi onda bio budžetski deficit evrozone“, ističe Šoškić. Dodaje da je to možda idealno postavljeno, ali da je to svakako pravac kojim bi trebalo ići.
Ako EU u političkom smislu nema snage da ide u tom pravcu onda se, ističe on, legitimno stavlja na dnevni red pitanje opstanka evra kao zajedničke valute, jer EU je zapravo zastala na putu da postane država.
A da tog jedinstvenog pogleda nema, svedoči i to što su ministri finansija 19 zemalja evrozone nedavno odbacili predlog Evropske komisije da povećaju potrošnju kako bi se podržala privreda evrozone. Poziv da zajedno potroše 0,5 odsto BDP-a više realno se odnosio samo na tri zemlje evrozone koje to mogu da učine — Nemačku, Holandiju i Luksemburg.
Upravo zemlje koje imaju uredne javne finansije, sa nešto nižim nivoom javnog duga od proseka unutar evrozone, po pravilu imaju i najviše rezervi po pitanju veće fiskalne integracije. Razlog tome je što ta fiskalna integracija podrazumeva da sve zemlje-članice i svi građani evrozone odgovaraju za dugove svih, objašnjava on. Zato je ključno pitanje je, naglašava Šoškić, u kojem pravcu ide EU.
Na pitanje kako bi se na privredu Srbije odrazilo produbljivanje krize evra s obzirom na njenu upućenost na EU, profesor Ekonomskog fakulteta smatra da to ne treba prenaglašavati.
„Ljudi su trgovali i bilo je stranih investicija i pre nego što je nastao evro. Konačno, u našoj nekadašnjoj zajedničkoj državi smo imali jednu valutu, dinar, pa su posle njenog raspada nastale druge“, podseća on i dodaje da je sve to tehničko pitanje.
„Investicije imaju svoj tok, spoljnotrgovinska razmena bi se svakako nastavila. Jedino bi se javio veći broj valuta, pa tako i izraženiji valutni rizik u trgovini, ali to je nešto sa čime se živelo i ranije, pa se može živeti i ubuduće. Nisu to novine sa čime privrednici i države nisu imali iskustva“, ocenio je Šoškić.
I profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović, takođe, smatra da će evro deliti sudbinu EU i da je izglasavanje „bregzita“ pokrenulo preispitivanje evra kao zajedničke valute u evrozoni.
On, međutim, ne sumnja u budućnost evra niti vidi rizik po srpsku privredu.
Projekat EU je suviše skup i glomazan da bi tako lako propao, mišljenja je Musabegović, ocenivši da se on još dograđuje i da je u procesu razvoja koji će trajati.
Kada je evro u pitanju, ceo proces, i on smatra, zavisi od dve politike — fiskalne, koja je ostavljena pojedinačnim članicama, i monetarne, koja je dignuta na nivo EU, odnosno njene Centralne banke u Frankfurtu.
„Ukoliko se taj proces nastavi i objedini i fiskalna politika, za šta je potrebna neka vrsta evropske vlade, evropskog ministarstva finansija, ja mislim da sve ide prema tome da evro ostane kao projekat, jer ima mnogo više pozitivnih nego negativnih posledica po svaku od zemalja“, ističe Musabegović za Sputnjik.
Kada je Srbija u pitanju, on napominje da je EU i dalje naš najvažniji spoljnotrgovinski partner i po pitanju investicija, i po pitanju izvoza i uvoza.
„Dinar je suštinski uvezan sa evrom i deli njegovu sudbinu. Ono što može da se dogodi u ovim za EU turbulentnim vremenima, koji su puni izazova, kako unutrašnjih, tako i makroekonomskih i geopolitičkih, jeste slabljenje evra u odnosu na neke druge valute, dolar, jen, švajcarski franak. Ali to može biti sa jedne strane slabost, a sa druge i prednost, jer evropska roba postaje konkurentnija na svetskom tržištu. Pošto Srbija svoju izvoznu cenu formira u evrima, na dugi rok ako i dođe do slabljena evra u odnosu na ostale valute, roba iz Srbije će biti konkurentnija“, smatra profesor Beogradske bankarske akademije.
