Nova anketa, koju je „Aj-Si-Em riserč“ sproveo ekskluzivno za Sputnjik, otkriva da u proseku 31 odsto francuskih, nemačkih i grčkih građana želi da se vrate nacionalne valute zbog trenutne krize evra.
„Različiti ekonomski ciklusi koji postoje unutar Evropske unije su se pogoršali (od uvođenja evra). Na kraju, evro nikada nije imao smisla kao ekonomski projekat, uvek je bio politički projekat“, rekao je Robert Oulds za Sputnjik.
Oulds uvođenje jedinstvene evropske valute naziva eksperimentom na koji su ljudi bili prisiljeni.
Evro je uveden 1. januara 1999. godine, ali je u toku prve tri godine postojanja korišćen samo za bezgotovinsko plaćanje. Od 1. januara 2002, u opticaj su puštene kovanice i papirne novčanice.
Evro je zvanična valuta evrozone koja trenutno obuhvata 19 država-članica Evropske unije — Austriju, Belgiju, Kipar, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Irsku, Italiju, Letoniju, Litvaniju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Portugal, Slovačku, Sloveniju i Španiju.
U upotrebi je i u institucijama Evropske unije, kao i u nekoliko evropskih mikrodržava — Andori, Monaku, San Marinu i Vatikanu.
