Ako Donaldu Trampu, novoizabranom predsedniku Amerike, ne bude onemogućeno da krene ka ispunjavanju svojih zamisli, prema mišljenju diplomate Vladislava Jovanovića, može se govoriti da je on na ovaj položaj došao više kao posledica neko kao uzrok promena u međunarodnim odnosima.
Nezaustavljiv proces
Naime, konstatuje Jovanović, multipolarni svet kao osporavanje unipolarnog i hegemonije samo jedne velike sile, stvarao se i stvara dosta ubrzanim tempom već desetak godina. Zato je Tramp u situaciji da prihvati proces koji je već daleko odmakao i ubire plodove tog procesa.
„Dolazak Trampa u Belu kuću nosi mnogo nepoznanica, toliko da bi se ozbiljan istraživač teško upustio u davanje nekih iole zasnovanijih predviđanja šta će se tu događati“, kaže za Sputnjik Dragan Simić, dekan Fakulteta političkih nauka i direktor Centra za američke studije i dodaje da niko ne sumnja da će promene biti značajne.
Da li je stvarno moguće novo preoblikovanje geopolitičkih pozicija u svetu, odnosno vraćanje tog sveta u ležište koje stabilnim čine najmanje dve nuklearne sile? Sve češće relevantni svetski mediji, pretpostavljajući ovakav epilog, pominju neku vrstu nove Jalte.
Podsetimo, februara 1945. na Jalti (Krim) održan je sastanak vodećih ljudi SSSR-a, SAD i Velike Britanije — Josifa Staljina, Frenklina Ruzvelta i Vinstona Čerčila, na kojem je određena sudbina sveta posle Drugog svetskog rata, očuvanje mira osnivanjem Ujedinjenih nacija i dogovor o podeli Nemačke na četiri zone.
Čak su i neki zapadni političari, smatra Vladislav Jovanović, svesni da dosadašnji novi svetski poredak koji je formiran posle Hladnog rata nije ispunio očekivanja već da je pogoršao međunarodne odnose i izazvao niz incidenata i kriza.
„Taj novi svetski poredak će biti na principu nove ravnoteže snaga, između novih oslonaca moći, a ta ravnoteža se stvara dogovorima, usaglašavanjem međusobnih interesa i vraćanjem na one koncepte uređivanja međunarodnih koncepata koji su postojali uvek kad nije postojala hegemonija samo jedne velike sile“, ističe Jovanović za Sputnjik.
To, pojašnjava, znači da moraju da se uvaže interesi svih najuticajnijih zemalja i da se, ako to bude potrebno, ti interesi usaglašavaju i preko nekih džentlmenskih i pisanih dogovora o prevashodnim uticajima u nekim najvažnijim oblastima za pojedine zemlje.
Neizbežna podela uticaja
„Drugim rečima, neka vrsta interesnih sfera ili podele uticaja između novih nosilaca moći u međunarodnim odnosima je nešto što je neizbežno. I u tom smislu Tramp je s pravom ukazao da je prvi njegov zadatak da normalizuje odnose sa Rusijom sa kojom se ne može poigravati raznim merama odmazde i zastrašivanja koje je dosadašnja administracija praktikovala“, jasan je Jovanović.
Tramp će, procenjuje Jovanović, umesto vrlo rizičnog, opasnog i neizvesnog postupanja sa Rusijom, sigurno odmah početi da te odnose stavlja u ravan uzajamnog uvažavanja vitalnih interesa koje one imaju u odnosu jedne prema drugima, jer to zahteva njihov a i planetarni životni opstanak.
„Ne mogu se odnosi sila koje sebe međusobno mogu da unište zanemarivati i gurati u zapećak radi ostvarenja nekih osvetničkih nerazumnih političkih ciljeva koje je dosadašnja američka administracija činila“, podvlači ovaj diplomata.
Kvalitet više za svet u celini
Iz mnogobrojnih najava koje je gospodin Tramp davao, kontakata koje je ranije imao sa ruskim zvaničnicima i izjava koje je davao nakon potrebe da se, kako to Amerikanci vole da kažu, resetuju ili da se makar preispitaju ti odnosi sa Ruskom Federacijom, prema mišljenju Dragana Simića, može se profilisati kako će to ići.
„Ono što možemo da zaključimo je da će se u svakom slučaju nastojati da se odnosi urede, kad je reč o Evropi, na taj način da on uvažava Putina kao snažnog državnika i snažnu ličnost, da uvažava da i Rusija ima legitimne interese u međunarodnom društvu i da se o tome svakako mora razgovarati“, smatra Simić.
Odnosi Amerike sa Rusijom, dodaje on, u svakom slučaju će biti konstruktivniji i bolji, međutim, ističe on, treba imati u vidu da nikad odnosi dveju zemalja ne zavise sasvim ili možda čak i u najvećoj meri od karakteristika ličnosti koje su na njihovom čelu.
„Premda je i u jednom i u drugom slučaju reč o dve vrlo snažne ličnosti, koje u velikoj meri nastoje da same rešavaju stvari, tu ipak postoje strukturalni odnosi koji će se nametnuti tokom vremena i moguće čak i uz najbolju volju i jednog i drugog državnika možda onemogućiti da se na svim tačkama dođe do konstruktivnog odnosa i približavanja ove dve zemlje“, precizira dekan FPN-a.
Iz ugla interesa svetskog poretka, dodaje Simić, Trampove najave da će razgovarati sa Rusijom i da će nastojati da uvaži ruske interese, da uključi Rusiju u svetski poredak i rešavanje globalnih pitanja na zajedničkoj osnovi jeste blagotvorno.
Najava stabilnijeg Balkana
„Svakako da će Tramp, kad je reč o regionu Balkana, uvažiti interese Ruske Federacije i drugih krupnih aktera. Međutim, ne očekujem ono što se ovih dana plasira vrlo pojednostavljeno, da će se SAD povući i da će prepustiti u celini da RF ili Putin to rešavaju. Do toga neće svakako doći. Ali će biti pristup uravnoteženiji“, zaključuje Simić.
S druge strane, Vladislav Jovanović podseća da je Tramp već izjavio da je prvi zadatak borba protiv islamskog radikalizma, što znači zaštita od terorističke opasnosti. To bi, dodaje ovaj diplomata, novog američkog predsednika ohladilo prema dosadašnjoj podršci Amerike nekim islamskim čvorištima, kako na drugim mestima, tako i na Balkanu.
„I sa te strane pritisak na Srbe kao narod bi bio jako oslabljen, a možda bi došlo i do nekog zaokreta u politici prema Balkanu uopšte, koji je na veštački, isforsirani način bio stavljen u centar američke politike već poslednjih 15, 20 godina“, smatra Jovanović.
U tom pogledu bi se moglo očekivati, sugeriše on, da će na Balkanu biti opuštenija atmosfera sa neizraženim advokatisanjem za jednu ili drugu stranu, što bi trebalo da olakša i ubrza rešavanje preostalih nerešenih pitanja.
