Dva dana uoči odlaska u političku penziju, Barak Obama setio se Srbije, pa je uputio na ratifikaciju Senatu Sporazum o ekstradiciji između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, potpisan još 15. avgusta 2016. godine, za vreme posete Džozefa Bajdena Beogradu.
Tekst Sporazuma koji su potpisali ministarka pravde Srbije Nela Kuburović i američki ambasador u Srbiji Kajl Skot, prema nekim tumačenjima, mogao bi da omogući Srbiji da izbegne ponavljanje slučaja Miladina Kovačevića, koji je građane Srbije koštao 900 hiljada dolara.
Imajući u vidu da je Obamina administracija naprasno postala hiperaktivna na zalasku karijere, a potezi koje je povukla poslednjih dana uglavnom se tumače kao „miniranje“ Donalda Trampa i njegove administracije, advokat Toma Fila kaže da nobelovac na izlasku iz Bele kuće donosi odluke za koje nije siguran da će proći kod Trampovog tima.
Specijalni odnosi Srbije i Crne Gore
Međutim, u konkretnom slučaju, ne bi se moglo tvrditi da će Sporazum o ekstradiciji sa Srbijom biti još jedna „mina“ postavljena Trampovoj administraciji. Prema rečima Tome File, slični propisi su doneti sa skoro svim zemljama na svetu.
Sagovornik Sputnjika objašnjava da sporazumi o ekstradiciji predviđa u kojim se uslovima dozvoljava isporučivanje svojih građana drugim zemljama.
„Takve propise SAD imaju i sa Turskom, pa im ne isporučuju Gulena. Nije to ništa bitno jer vi možete da isporučite ili ne isporučite koga god hoćete, ali ako ste mala zemlja, onda vas pritisnu da isporučujete svoje građane“, kaže Fila.
Prema njegovim rečima, Srbija ima slične sporazume sa skoro svim državama na svetu. Postoje i dodatni sporazumi, kao na primer, između Srbije i Crne Gore, na osnovu kojih je moguće, pod određenim uslovima, da se izruče svoje građani u drugu članicu do skoro zajedničke države.
Od Obrenovića do sajber-kriminala
„Inače, kod ekstradicije važi osnovno pravilo da svog državljanina ne izručuješ drugoj zemlji. Međutim, kad je bio aktuelan Haški tribunal, smatralo se da to nije ekstradicija nego da je reč o međunarodnom pravu koje je jače od nacionalnog. Koliko je to bilo tačno, ne znam. Za nas je to važilo, a za Francusku, Nemačku, Englesku, SAD i Rusiju ne, tako da je tu uvek u pitanju pravo jačeg“, kaže Fila.
U poruci Senatu, Obama je naveo da bi novi Sporazum o ekstradiciji trebalo da zameni Sporazum između SAD i Kraljevine Srbije o uzajamnom izručenju begunaca od pravde koji je potpisan 25. oktobra 1901. godine.
Novi Sporazum sledi formu i sadržaj drugih sporazuma o ekstradiciji koje su u skorije vreme zaključile SAD i njime će „prevaziđena lista krivičnih dela za koje je predviđena ekstradicija biti zamenjena modernim ’dualnim krivičnim‘ pristupom koji će omogućiti izručenja za krivična dela poput pranja novca, sajber kriminala i drugih novih krivičnih dela koja nisu na spisku Sporazuma iz 1901“.
Sporazumom je takođe predviđeno da ekstradicija neće biti odbijena na bazi nacionalnosti osobe koja se traži i sadrži modernizovanu klauzulu o „političkom prestupu“, navodi se u poruci Obame američkom Senatu.
Ništa sporno sem „političkih prestupnika“
Prema rečima Tome File, nijedna od ovih odrednica iz Obamine poruke Senatu nije sporna, jer „razvoj prava u svetu ide u pravcu zaštite od terorizma, trgovine drogom i ljudima, i tu ništa nije sporno. Međutim, kad dođemo na teren politike, tu nastaje problemi. Klauzula o ’političkom prestupu‘ znači da nikoga ko je politički progonjen u svojoj zemlji SAD neće isporučiti, kao što Turskoj nisu isporučile Gulena“.
„To je međunarodno pravo i Srbija bi trebalo da ima takve sporazume sa svim zemljama u svetu, samo bi trebalo da zaštitimo svoje građane od političkog progona u drugim zemljama. Međutim, ako bi se neko bavio trgovinom drogom, ljudima, terorizmom, onda ne vidim da bismo trebali imati bilo kakvog obzira. Problem je što će svaka država procenjivati koga će isporučiti, a koga neće“, zaključio je Fila.
